Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske povećaće pčelarima podsticaj za oko 50 odsto, čime je pčelarstvo prepoznato kao izuzetna grana poljoprivrede, izjavio je predsednik Saveza udruženja pčelara Srpske Darko Marković.
On je ocenio da je to veliki pomak i da se nada da će se ovaj podsticaj i ubuduće povećavati, kako bi se umanjio nesrazmer sa drugim podsticajima u poljoprivredi.
– Sa Ministarstvom ćemo raditi projekte koji bi trebali da osnaže rad naših laboratorija, što bi nam pomoglo da se borimo potiv falsifikovanog meda i nelojalne konkurencije na tržištu – rekao je Marković novinarima u Istočnom Sarjevu, gde je održana sednica Skupštine ovog saveza.
On je naveo da ne sme da se dozvoli da kod domaćih pčelara ostane neplasiran med dok se uvozi med sumnjivog kvaliteta.
Prema njegovim rečima, falsifikovani med je svetski problem jer je zastupljen dva puta više nego prirodni.
On je napomenuo da se u Republici Srpskoj može prozvesti med najboljeg svetskog kvaliteta, te da treba raditi na podizanju svesti potrošača da koriste med domaćih proizvođača.
Marković je najavio otvaranje edukacionog pčelinjaka u Doboju sa botaničkom baštom medonosnog bilja, gde bi se edukovali mladi pčelari s obzirom na to da je prosečna starost sadašnjih oko 60 godina.
On je naveo da je prinos meda prošle godine u Republici Srpskoj bio loš, jer je bila suša i hladno proleće, dodajući da je tokom zime 2024/2025. godine izgubljeno skoro 40 odsto pčelinjih zajednica, koja nisu mogle da se nadomeste lani tako da je u 2025. bilo oko 10.000 košnica manje nego prethodne godine.
Marković je rekao da pčele ove zime bolje zimuju, da će gubici biti do 10 odsto, što je prihvatljivo, te izrazio nadu da će, ako bude bar prosečna pčelarska sezona, nadomestiti gubitke iz 2024/2025.
Član Udruženja pčelara „Roj“ iz Istočnog Sarajeva Darko Babić rekao je da lažni med pravi ogromne probleme pčelarima, uz sve one koje imaju u proizvodnji organskog i čistog meda.
On je ukazao na uvoz raznih falsifikata meda koji ne mogu da detektuju sve laboratorije.
– Građani kupuju med prema svojim finansijskim mogućnostima – rekao je Babić i dodao da je cena pravog meda povećana, tako da su građani prinuđeni da kupuju manju količinu u odnosu na prethodne godine.
Član Udruženja pčelara „Glasinac“ Sokolac Goran Nešković rekao je da na Romaniji prošla godina, što se tiče prinosa meda, nije bila za pohvalu, te da to sve zavisi od prirodnih uslova.
On je naveo da podsticaje resornog ministarstva imaju pčelari sa 30 i više košnica, a oni sa manje košnica imaju podsticaje Agrarnog fonda grada Istočno Sarajevo, te od lokalne zajednice i to u poslednje dve godine.
– Što se tiče prodaje meda, pčelari uglavnom imaju stalne kupce i uglavnom sve prodaju – rekao je Nešković i napomenuo da se na rafovima u tržnim centrima nalazi mnogo lažnog meda.
On je istakao da se u borbu protiv prodaje lažnog meda na tržištu moraju uključiti lokalne zajednice, inspekcije i nadležna ministarstva koja treba da donesu određene propise i zakone.
Na sednici Skupštine Saveza razmatrani su finansijski i izveštaj o radu za prošlu godinu, kao i plan rada i finansijski plan za ovu godinu. Određena je članarina u Savezu za ovu godinu, a razmatrana su i druga pitanja značajna za unapređenja oblasti pčelarstva.
Savez čine 52 pčelarska udruženja iz Republike Srpske koja predstavljaju gotovo 90 odsto pčelara Srpske.
Foto: Envato