Tokom 2025. godine čak 10 od ukupno 16 vrsta voćaka, čije prinose beleži Republički zavod za statistiku, imalo je rekordno niske prinose.
Početak 2025.godine doneo je neuobičajeno toplo vreme tokom februara i marta, što je ubrzalo vegetaciju ranih voćnih vrsta. Kajsije, breskve, nektarine i druge voćke procvetale su znatno ranije nego što je to nekada bio slučaj. Međutim, usledio je nagli obrt – mraz je najpre pogodio voćnjake u martu, a zatim i u aprilu, i to upravo u najosetljivijim fazama razvoja. Šteta je već tada bila ozbiljna.
Kao da to nije bilo dovoljno, Srbiju je potom zahvatio rekordno sušan jun. U velikom delu zemlje tokom čitavog meseca nije pala ni kap kiše. Iako su jul i avgust doneli nešto više padavina, manjak vlage iz juna nikada nije nadoknađen. Leto 2025. ostalo je zabeleženo kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Istovremeno, tokom leta smenjivali su se toplotni talasi i periodi ekstremnih vrućina. U kombinaciji sa sušom, ovi uslovi su drastično uticali na razvoj kasnih voćnih vrsta, poput krušaka i jabuka.
Konačni bilans bio je poražavajući. Tokom 2025. godine čak 10 od ukupno 16 vrsta voćaka, čije prinose beleži Republički zavod za statistiku (RZS), imalo je rekordno niske prinose – posmatrano u tonama po hektaru u periodu od 2005. do 2025. godine.
Na primer, prosečan prinos nektarina iznosio je svega 4,5 tona po hektaru, što je gotovo upola manje u odnosu na desetogodišnji prosek od 8,3 tone po hektaru. Poređenja radi, rekordna 2015. godina donela je čak 14,2 tone nektarina po hektaru u proseku širom zemlje.
Ipak, u voćarstvu nisu važni samo proseci, već i ukupne količine. U strukturi domaće proizvodnje dominira šljiva, zatim jabuka, višnja i malina. Ove četiri voćne vrste zauzimaju gotovo 65 odsto od ukupno više od 200.000 hektara voćnjaka u Srbiji.
Nažalost, i ove ključne kulture podbacile su tokom 2025. godine. Višnje i maline zabeležile su najlošiji rod u najmanje dve decenije. Jabuke i šljive imale su najslabije prinose još od 2012. godine koja je bila najsušnija godina u istoriji merenja u Srbiji.
Godina poput 2025. jasno pokazuje koliko kombinacija nepovoljnih vremenskih uslova i nedovoljne sistemske podrške može da ugrozi poljoprivrednu proizvodnju.
Izvesno je da će se rizici, od prolećnih mrazeva do letnjih suša i toplotnog stresa, dodatno povećavati usled klimatskih promena. Ukoliko ne želimo da se ovakve godine ponavljaju, Srbija mora odlučnije i strateški da odgovori na rastuće izazove sa kojima se suočavaju ne samo voćnjaci, već celokupna poljoprivreda.
Izvor: Klima 101
Foto: Envato