Biogas kao obnovljivi izvor energije sve je važniji u energetskoj tranziciji, a u Srbiji trenutno radi 45 postrojenja koja ga koriste za proizvodnju struje i toplote.
Direktorka Udruženja biogas Srbija Lidija Zelić rekla je za RTS da su potencijali Srbije veliki, ali za sada slabo iskorišćeni. Interesovanje investitora je veliko jer je proizvodnja biogasa i biometana idealan način za zbrinjavanje industrijskog otpada i sirovina, naročito u prehrambenoj industriji.
Lidija Zelić objasnila je da je biogas obnovljiv izvor energije koji se dobija iz organskog otpada u procesu anaerobne digestije u velikim hermetički zatvorenim rezervoarima, koji se nazivaju digestori, gde se u prisustvu bez kiseonika iz organske materije generiše biogas.
– To je, najjednostavnije rečeno, mešavina gasova. Tu najviše ima metana, zatim ugljen-dioksida i nekih drugih gasova u tragovima. Dok je biometan, za razliku od biogasa, u stvari prečišćen biogas, oslobođen od nečistoća i kao takav je uporediv sa prirodnim gasom – objašnjava Zelićeva.
S obzirom na aktuelnu naftnu energetsku krizu svaka alternativa je dragocena, a biogas može da se koristi na dva načina.
– Koristi se ili u procesu kogeneracije, za dobijanje električne i toplotne energije, što se trenutno primenjuje u Srbiji, ili može da se odvodi na postrojenje za prečišćavanje biogasa do nivoa metana, tada se i dobija biometan, koji je odlična zamena za prirodni gas. I sve više operatera, kako u Evropi tako i u Srbiji, zainteresovano je upravo za prerađivanje biogasa na taj način i dobijanje biometana – kazala je direktorka Udruženja biogas Srbija.
Zelićeva je istakla da Srbija trenutno ima 45 postrojenja za biogas koje rade u punom kapacitetu.
– To su sve postrojenja koja rade po principu kogeneracije. Dok postrojenja za biometan još uvek nemamo, jer nemamo zaokruženu zakonsku regulativu – rekla je Zelićeva.
Ističe da je osnovni benefit biometana to što je gotovo istih karakteristika kao i prirodni gas.
– Sva infrastruktura gde se koristi prirodni gas u saobraćaju može da se iskoristi i za biometan – naglasila je Zelićeva.
Kada se sagledaju tokovi organskog otpada, odnosno ostataka iz poljoprivredne proizvodnje i otpada iz industrije hrane, potencijali Srbije su veoma veliki, ali slabo iskorišćeni.
– Mi smo poljoprivredna zemlja i ta sirovina je zaista obimna. Trenutno koristimo manje od 10 odsto naših potencijala samo za biogas, a biometan još nije počeo da se proizvodi u Srbiji. Međutim, u vezi sa našim potencijalima, kada našim investitorima, odnosno našim operaterima bude dostupna i organska frakcija komunalnog otpada, dakle kada se bude primenjivala i separacija otpada, tada će ti potencijali da budu znatno veći – ukazuje Zelićeva.
Interesovanje investitora je veliko i, kako kaže Zelićeva, ohrabruje da potencijalni ulagači biogas i biometan vide kao idealan način za zbrinjavanje otpada i sirovina u industrijama u kojima oni rade.
– To su uglavnom vlasnici klanica, vlasnici prehrambenih industrija. Tako da je interesovanje zaista veliko, posebno za biometan. Naprosto, prate se trendovi iz Evrope i vidi se na koji način može da se zbrine (otpad) – objašnjava ona.
Da bi energetska postrojenja bila i razvijena, na potezu je država.
– Kapitalno intenzivne investicije planiraju se za period od 15 godina. Investitor mora da ima jasan i bankabilan okvir, da bi mogao da predvidi sve potencijalne rizike u datom periodu. Jako je važno da naši investitori imaju okvir koji je siguran, lako predvidiv i da su podsticaji atraktivni. Tada će se sva njihova nastojanja pretočiti u prave i konkretne projekte – kazala je Zelićeva.
Izvor: RTS
Foto: Envato, Freepik