Za razliku od drugih ratarskih useva koji u prošloj godini nisu ispunili očekivanja, šećerna repa je ponovo opravdala poverenje.
Prošle godine bila je posejana na oko 35.000 hektara. Ostvaren je prosečan prinos na nivou višegodišnjeg proseka oko 52 t/ha. Godina je bila specifična, a sadržaj šećera odličan tokom cele godine. Prilikom vađenja šećerne repe digestija nije opadala već se zadržala na visokom nivou. Negde je i rasla tako da proizvođači iza sebe imaju jednu solidnu godinu, a u Sremu i rekordnu.
Procenjuje se da će i ovog proleća slatkim korenom biti zasejano preko 30.000 hektara iako se priželjkivalo da bude i više.
Dr Tihomir Gujančić, agroservis menadžer u kompaniji KWS, podseća da će u Banatu repa biti posejana na simboličnih 1.500 hektara. Za razliku od Banata prošlogodišnji rezultati u Sremu ohrabrili su proizvođače i tu se očekuje da će slatki koren biti zatupljen na oko 6.500 hektara. Najveći deo proizvodnje na preko 20.000 hektara odvijaće se na području Bačke.
– Bez obzira na tržišne oscilacije KWS sorte će biti zastupljene na oko 18.000 hektara, zadržavajući tako lidersku poziciju – kaže dr Tihomir Gujančić.
Ističe da je primetno da se pred ovogodišnju proizvodnju ratari više interesuju za nove tehnologije poput Conviso smart, s kojom se lakše i jednostavnije suzbijaju korovi u šećernoj repi. Posebno efikasnom tehnologija se pokazala na području Srema gde je izražen problem s vilinom kosicom. Efikasna je i tehnologija Cerko plus, kod koje je tolerantnost na cerkosporu na izuzetno visokom nivou. Svi proizvođači koji imaju proizvodnju u navodnjavanju seju ove sorte koje su tolerantnije u odnosu na klasične.
Takođe, u ponudi su i sorte tolerantnije na rizomaniju i one koje rešavaju problem sa nematodama. Novina u ovoj kompaniji je da se organizuje monitoring, koristi veštačka inteligencija i pomoću kamera prati let cikada kako bi se izbeglo zaražavanje repe i pojava gumoze korena.
Ovakav pristup pokazuje koliko se ozbiljno prilazi ovoj unosnoj proizvodnji. Da je tako potvrđuje i saopštenje Kompanije Sunoko, članice MK Group, da je pored repromaterijala za proizvodnju ova kuća svojim proizvođačima obezbedila i novčane avanse za početak proizvodnje u iznosu od 300 evra po hektaru, a ovogodišnja cena šećerne repe iznosiće 45 evra po toni.
Tradicionalno, i ove godine šećerana je obezbedila podršku svojim partnerima i poljoprivrednim proizvođačima u vidu kvalitetnog semena, pesticida i azotnog đubriva, a pogoduju im i vremenski uslovi.
Slobodan Košutić, generalni direktor kompanije Sunoko, podsetio je da su vremenski uslovi tokom februara i početkom marta doneli više padavina i nešto blaže temperature u odnosu na prethodnu godinu što je dsoprinelo obnavljanju zalihe vlage u zemljištu i predstavlja dobru osnovu za početak nove proizvodne sezone.
– Upravo ovakvi uslovi dodatno potvrđuju značaj pravovremene pripreme zemljišta i primene pune agrotehnike u proizvodnji šećerne repe – kaže Košutić i dodaje:
– Na parcelama na kojima su proizvođači sledili preporuke Sunoko Istraživačkog razvojnog centra i primenili kompletnu tehnologiju proizvodnje ostvareni su stabilni i konkuretni prinosi čak i u izazovnim klimatskim uslovima. I ove godine fokus ostaje na unapređenju produktivnosti, podršci proizvođačima i daljem jačanju domaće proizvodnje šećerne repe, jer verujemo da Srbija ima potencijal da očuva stabilnost sektora i dodatno poveća plasman šećera na evropskim tržištima.
Korektan odnos šećerane prema proizvođačima uvek je bio faktor koji motiviše. Tako da se u pojedinim područjima povećavaju površine.
Dipl. inž. Živko Vasin, stručnjak temerinske zadruge OZZ „Žunji Silak“, kaže da je ove godine primetno blago povećanje površina za oko 10 odsto. Ugovoreno je 450 ha i spremno za setvu.
To je posledica prošle godine kada je u izmenjenim agroekološkim uslovima šećerna repa opstala. Dodatni motiv proizvođačima je stabilnost cena koju naše šećerane plaćaju i to izuzetno korektno.
– Treba imati na umu da naše šećerane plaćaju najskuplju repu u Evropi – ističe dipl. inž. Vasin i dodaje:
– Proizvođači s ovih prostora tradicionalno vole da je seju, motivisani su, a spadamo i u retke zemlje gde se beleži povećanje površina, za razliku od Evrope gde one opadaju.
Setva je u temerinskom ataru počela ranije nego što je uobičajeno, a očekuje se da će se intenzivirati od polovine marta. U ovoj zadruzi spremni su na izazove. Predstavljaju avangardu na polju mehanizacije, a sve s ciljem da bi se posao obavio efikasno. Zahvaljujući kvalitetnim mašinama s kojima se čuva vlaga u zemljištu, kvalitetnim sejalicama i veštinama koje poseduju zaposleni setva je vrhunska.
Vasin upozorava da je dosadašnje iskustvo pokazalo da nije dobro ako je brza setva. Treba da je umerena i da je prekidaju 2 – 3 kiše.
I na severu Bačke, na području delovanja PSS „Sombor“, a to su opštine Sombor, Apatin, Odžaci, površine pod šećernom repom su se ustalile između 8.000 i 9.500 hektara. Ove godine očekuje se da će biti zasejana na 9.000 hektara.
S obzirom na to da je prošle godine opstala tokom jednog bezkišnog perioda, somborski stručnjaci su pratili šta se dešavalo ove sezone tokom zime kada je vlaga u pitanju.
Dipl. inž. Zoran Boca, stručnjak ove službe, podseća da je decembar bio suv kao i novembar, ali u januaru i februaru je bilo padavina. Tako da se ukupna zimska vlaga krajem februara kretala od oko 170 – 180 litara. To će biti dovoljno za predstojeću setvu koja je počela, ali, za sada, u manjem procentu.
Po mišljenju dipl. inž. Boce to je možda i dobro jer je još uvek hladno, a temperature uglavnom noću padaju ispod 5°C. Za fiziološku aktivnost semena šećerne repe potrebno je da bude preko 5°C, a za rast i razviće preko 10°C.
Izvor: Tamara Gnip/Poljoprivrednik
Foto: Envato, Pixabay