Udruženje pčelara u Kikindi, sa tradicijom dugom više od devet decenija, suočava se sa najtežim periodom od svog osnivanja. Od nekadašnjih 190 članova i 10.000 košnica, knjiga članstva danas je svedena na tek pedesetak imena.
Pčelarstvo u Kikindi, nekada ponos i stub lokalne poljoprivrede, proživljava svoje najteže dane. Udruženje pčelara u Kikindi osnovano je davne 1935. godine, čineći ga jednim od najstarijih i najuglednijih udruženja u gradu. Preko 190 aktivnih članova raspolagalo je sa impresivnih 10.000 košnica raspoređenih širom severnog Banata. Danas je slika drastično drugačija. Knjiga članstva se smanjila na jedva pedesetak imena.
– Imali smo 190 članova. Nažalost od korone je broj članova počeo da opada, da bi danas naše udruženje imalo pedesetak članova. Šta je dovelo do toga, jeste to što je pčelarstvo postalo visokorizična i niskoprofitabilna delatnost, a nekontrolisana upotreba pesticida od strane voćara i ratara dovela je do toga da pčele uginu i nakon toga nema više smisla da se radi – priča Robert Gorča, potpredsednik Udruženja pčelara Kikinda.
Iako su desetkovani, kikindski pčelari ne odustaju lako. Njihov opstanak zavisi od strože kontrole pesticida, bolje saradnje sa ratarima i svesti građana da kupovinom domaćeg meda ne kupuju samo hranu, već čuvaju i ekosistem sopstvenog grada.
Sezona je u pčelinjacima počela mnogo bolje nego prošle godine.
– Kada je u pitanju ovo proleće, u mom pčelinjaku je sve u redu. Imao sam gubitke do desetak procenata u odnosu na zazimljene pčele, za razliku od ostalih pčelara koji su izgubili i do 50 odsto svojih društava, smatram da je kod mene stanje zadovoljavajuće – dodao je Gorča.
Udruženje koje traje od 1935. godine preživelo je ratove i države, ali se danas suočava sa najtežim protivnikom – surovim uslovima modernog tržišta i prirode koja polako posustaje.
Izvor: RTV
Foto: Envato