Norveške riblje farme, koje su najveći svetski proizvođač lososa, ispuštaju velike količine hranljivih materija u priobalne vode, što doprinosi zagađenju fjordova ekvivalentnom otpadnim vodama desetina miliona ljudi, pokazao je novi izveštaj Instituta Sanstoun.
Prema analizi, u 2025. godini norveška akvakultura je ispustila oko 75.000 tona azota, 13.000 tona fosfora i 360.000 tona organskog ugljenika u more, preneo je Gardijan.
Istraživači su naveli da to odgovara zagađenju koje bi proizvele neprečišćene otpadne vode desetina miliona stanovnika.
Stručnjaci upozoravaju da višak hranljivih materija podstiče cvetanje algi i smanjuje nivo kiseonika u vodi, što može da ugrozi morske ekosisteme, posebno u fjordovima koji su poluzatvoreni sistemi i sporije razmenjuju vodu sa otvorenim morem.
U studiji je takođe navedeno da je potrošnja riblje hrane u industriji porasla u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do povećanja ukupnog opterećenja hranljivim materijama.
Letnji meseci predstavljaju dodatni problem jer su tada ekosistemi manje sposobni da apsorbuju zagađenje, navedeno je u pomenutom izveštaju.
Ekolozi upozoravaju da u pojedinim fjordovima, poput Sognefjord i Hardangerfjord, već dolazi do pada nivoa kiseonika, što se delimično dovodi u vezu sa akvakulturom i klimatskim promenama.
Industrija tvrdi da su emisije posledica obima proizvodnje i da su operacije i dalje u okviru prirodnih kapaciteta ekosistema, uz napore da se smanji ekološki uticaj i uvede stroža kontrola po lokacijama.
Norveške vlasti i dalje razmatraju mere za ograničavanje uticaja ribljih uzgajališta, dok se nastavljaju naučne analize dugoročnih posledica na fjordske ekosisteme.
Foto: Envato