Širom Evrope poljoprivrednici i zadruge suočavaju se sa rastom troškova goriva, đubriva, ambalaže, stočne hrane i logistike, zbog čega su mnogi primorani da smanjuju površine, menjaju setvenu strukturu ili odustaju od setve, objavilo je najveće udruženje poljoprivrednika u EU „Kopa i Kogeka”.
Ocenili su da je situacija na terenu alarmantna i da proizvodnja u pojedinim slučajevima postaje ekonomski neodrživa, a kriza sada pogađa sve proizvodne sektore.
Ekonomista Petar Jovičić sa portala „Agroinfonet” ističe da se u EU predviđa pad proizvodnje pšenice u sezoni 2026/27. i u odnosu na prošlogodišnju rekordnu žetvu i da će rod biti manju za više od osam miliona tona.
– Pada veličina zasejanih površina i prosečni prinos. Predviđanja su da će površina pod žitom biti za 300.000 hektara manja nego godinu ranije, a prosečni prinos bi mogao biti smanjen sa nešto više od šest tona po hektaru na 5,78 tona – navodi Jovičić i dodaje da se istovremeno očekuje povećanje potrošnje pšenice u EU, što će smanjiti ukupne zalihe ove žitarice.
Još 2004. godine, zbog klimatskih promena, i domaći stručnjaci savetovali su da bi rešenje za ratare moglo da bude promena strukture setvene kulture, pa su napominjali da bi, recimo, na pojedinim parcelama u centralnoj Srbiji trebalo za trećinu umanjiti hektare pod kukuruzom.
Ove sezone se obistinjuju takva predviđanja jer je sve izraženiji trend smanjenja površina pod kukuruzom i okretanja suncokretu i drugim uljaricama koje se dobro kotiraju na berzi. Na ovo su najviše uticali veliki prošlogodišnji gubici izazvani sušom.
Poljoprivrednik Vukašin Ristić iz okoline Pančeva izjavio je nedavno za Betu da je površine pod kukuruzom smanjio za oko 50 odsto, jer je prošlogodišnji slab prinos te kulture doneo ozbiljne gubitke. Kako je rekao za ovu agenciju, upravo je suncokret bio kultura koja je najbolje podnela nedostatak padavina.
Poznato je da suncokret mnogo bolje podnosi sušu u odnosu na druge žitarice i solidno rađa čak i u godinama sa malo padavina. Zbog toga je sasvim izvesno da će površine pod kukuruzom ove godine biti manje.
Dr Goran Bekavac s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu očekuje da će ove sezoni kukuruz biti posejan na oko 800.000 hektara i da će se ratari sve više opredeljivati za ozime kulture, posebno pšenicu i ječam. Ali i suncokret koji je najtolerantniji na klimatske promene i koji će, smatra, zasigurno zauzimati sve veće površine u našoj zemlji. Što se tiče soje koja je najviše ugrožena, očekuje se drastičan pad površina.
Prošle godine, u odnosu na 2024, proizvodnja suncokreta u Srbiji bila je veća za 2,9 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek za oko 2,4 odsto. Istovremeno, žetvene površine kukuruza iznosile su 975.442 hektara. Ostvarena je proizvodnja od oko 4,2 miliona tona uz prosečni prinos od 4,4 tona po hektaru. Ta količina bila je za 16,8 odsto manja u odnosu na 2024, objavilo je u poslednjem izveštaju Ministarstvo poljoprivrede.
Izvor: Politika
Foto: Envato