U životinjskom svetu vidra važi za mudru i opreznu životinju, koja voli vodu jer stanuje u slivovima reka, kanala i jezera, koja su bogata ribom, a to je omiljena poslastica ovom krznatom plivaču.
Ta životinja ima sistem lova, koji podrazumeva teranje ribe iz dubine u plićak, gde je lako hvata, a ustanovljeno je da vidre ponekada ulove više ribe nego što mogu pojesti. Omiljena vrsta ribe, koju vidre najradije love su jegulje.
Vidre su za ljude veoma korisne životinje, jer se na njihovom meniju osim ribe nalaze i pacovi, rakovi, žabe, miševi, zmije i druge manje životinje koje obitavaju uz vodene tokove. Vidra bez problema ispod površine vode može da prepliva više stotina metara, jer kad zaroni, nos i uši zatvori kožnom opnom, a na površinu izlazi samo na momente kada treba da uzme vazduh. Okretnom plivanju i ronjenju doprinosi i dlaka koja je priljubljena uz telo, tako da u vodi ima aerodinamičan oblik, odnosno može da postigne veliku brzinu kretanja.
Rečna, evropska ili evroazijska vidra, kako se naziva u literaturi, je vrsta iz familije kuna. Telo vidre je dugačko oko 1,5 metar, a visoka je svega 30 centimetara, dok je težina odraslog mužjaka do 15 kilograma, ređe se mogu naći i „jači“ primerci Zbog lakšeg kretanja po vodi vidra ima kratku i pomalo pljosnatu glavu, male uši i plovne kožice na nogama, a njeno najjače oružje predstavlja 36 veoma oštrih i snažnih zuba, kojima lovi plen i plaši neprijatelje.
Vidre se pare od marta do juna, a nakon devet nedelja ženka u podzemnoj rupi donese na svet najviše četiri mladunca, koji se rađaju slepi, a progledaju tek posle četiri nedelje. Mladunci nauče da plivaju tek nakon osamdeset dana, kada im krzno dovoljno poraste i postane vodootporno. Sisaju oko osam nedelja, a majka ih vodi sa sobom najviše do devet meseci, posle čega se osamostaljuju za život. Polna zrelost vidre dostižu tek sa tri godine, što je jedan od uzroka njihove malobrojnosti, a u prošlosti su na ovim prostorima obilno lovljene zbog lepog i toplog krzna, tako da je njihov broj u našoj zemlji relativno mali.
Zbog preternog lova u prošlosti, vidra je danas u našoj zemlji zaštićena vrsta, a prema podacima se terena njen broj se polako ali sigurno povećava, te nije retkost da se vidi i na većim i manje čistim rečnim tokovima. Prosečan životni vek vidre je oko 16 godina, dok su naučnici u prirodi hvatali primerke koji su po proceni stručnjaka bili i stariji.
Vidra živi uz obalu reke, gde u zemljanim uvalama kopa svoje stanište, do kojeg ide hodnik dugačak oko dva metra ispod površine reke ili jezera, dok se na kraju tog hodnika nalazi veliko udubljenje. To je stanište vidre, koja svoju jazbinu uredi tako što prostre meku travu, a da se radi o pametnoj životinji svedoči podatak da obavezno iskopa još jedan hodnik koji ide do površine i služi za provetravanje, odnosno cirkulaciju vazduha. Nije redak slučaj da zauzme jazbinu zeca ili jazavca ako se nalaze u blizini vode, a nesretni domaćini obavezno se pre toga isteraju iz svojih stanova. Tokom dana, vidre borave u svom staništu, kojih ima više, a čim usled porasta vodostaja jedan deo jazbine bude poplavljen, ona se hitro seli u drugi stan ili kopa novu rupu. Iako voli da pliva po vodi, kada obavi lov, vidri prija da se odmara na suvoj površini i zato izbegava da se duže zadržava u potopljenim i mokrim jazbinama.
Vidre se nalaze među ugroženim životinjama jer usled opšteg zagađenja planete, sve manje ima čistih vodenih površina – jezera i reka gde one mogu obitavati. Takođe je veliki problem povećana upotreba pesticida, jer kada opasna materija dođe u ribu, koja je osnovni element ishrane jedne vidre, tada i brojno stanje tih životinja opada. Vidra je retkost u čitavoj Evropi, osim u Velikoj Britaniji, gde je usled preduzetih mera njena brojnost porasla. Kod nas se nalazi određena populacija koja je u laganom porastu, a zanimljivo je da je Mali Bački kanal jedno od poslednjih oaza ove životinje u Vojvodini. Dokaz da se populacija vidre polako povećava je i podatak da tu životinju možemo videti i uz veće reke, što je nekada bilo nezamislivo. Kada vidite vidru na određenoj vodenoj površini, znajte da je taj eko-sistem stabilan i da ima očuvan biodiverzitet. Zato je važno očuvati vidru u našem eko sistemu, jer ona je simpatična životinja prijatna za oko ali i siguran indikator stepena zagađenja vode, koja je oduvek bila izvor života.
Izvor: Prof.dr Vladimir Barović, Filozofski fakultet Novi Sad/Poljoprivrednik
Foto: Pixabay