Pre 30 godina u Vojvodini je na prvom mestu bio izvoz žita i prerađevina od žita. Međutim, to se promenilo u poslednjih 15 godina i na prvom mestu su izvoz voća i prerađevina od voća, rekao je stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović u emisiji „Signali“ na RTV. On je napomenuo da se u strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nalaze jabuka, smrznute maline, višnje i kupine, a ubrzo će im se pridružiti i borovnica.
Keserović je kazao da, iako voćarstvo ne zauzima mnogo od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina, negde oko 6 odsto, to je jedna intenzivna proizvodnja koja je sa uvođenjem novih tehnologija pokrenula razvoj pojedinih krajeva zemlje, poput Male Remete, koja je postala biser Srbije u proizvodnji jabuke i vinarstvu, kao i u ugostiteljstvu.
Od svih grana u poljoprivredi najviše su napredovali voćarstvo, vinogradarstvo, vinarstvo i pčelarstvo, napomenuo je Keserović i ukazao na to da mi nismo shvatili da i druge intenzivne grane poljoprivrede, poput sadnog i semenskog materijala, mogu imati značajnije mesto.
Odgovarajući na pitanje zašto Vojvodina nije žitnica Evrope, Keserović je kazao da Srbija od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina navodnjava svega 7 odsto i da tu leži problem, pogotovo kada se zna da se u predelu Saragose i Valensije u Španiji navodnjava sve, čak i ratarske kulture, koje rađaju po dva puta godišnje. U voćarstvu kod nas, kaže on, navodnjava se 31 odsto.
– U narednom periodu navodnjavanje mora da bude obavezna agro-tehnička mera da bi povećali prinose – rekao je Keserović.
Poljoprivrednik iz Deronja Sava Kompalić je takođe apostrofirao problem navodnjavanja ratarskih kultura, te stoga agrarna politika mora da se promeni – da se čisti kanalska mreža, subvencioniše navodnjavanje i edukuju mladi o navodnjavanju.
– Više nije pitanje da li će biti kiše ili ne, nego dokle će suša trajati i kakve će štete napraviti – kazao je on.
– Nama je problem što nemamo jako stočarstvo, nemamo dovoljno stajnjaka koji bi prihranio zemljište, kako bi generacijama koje dolaze ostavili plodno tlo – izjavio je poljoprivrednik iz Čuruga Aleksandar Đuragin i dodao da moramo imati stručne timove u ministarstvu, dobru infrastrukturu jer bušenjem bunara nije sve rešeno.
– Uređenje i održavanje kanalske mreže je presudno jer onda ne bi bila tolika potreba za bunarima, koji bi bili dopuna navodnjavanju – kazao je on.
– U poslednjih 10-15 godina dosta se investira i vinarstvo. Najjače udruženje u Srbiji je fruškogorsko. Nijedno ulaganje u bilo koju granu poljorivrede nije kratkoročno, povrat investicije je oko 15, 20, 30 godina, te treba pristupati planski i strateški. Treba da izgradimo međusobno poverenje između grana poljoprivrede, između ljudi, udruženja, saveza – mišljenja je vlasnik „BT Winery“ Milan Nastić.
– Mi u vinarstvu smo vrlo koherentni, pogotovo 50-60 vinarija koje se bave prodajom i plasmanom i u Srbiji i van nje – kazao je on i dodao da se kroz finalni proizvod promovišu ne samo turizam nego i sve grane koje mogu da ih prate.
Izvor: RTV
Foto: Envato