Prolećna setva je privedena kraju, ali pravi posao za poljoprivrednike u Srbiji tek počinje. Više nego ikada ranije, uspeh u proizvodnji ne zavisi samo od onoga što je posejano, već od sposobnosti prilagođavanja novim klimatskim uslovima, pravovremene primene agrotehnike i korišćenja pametnih tehnologija. Maj 2026. godine donosi nam poznate strepnje, ali i nove alate za borbu sa čudima prirode.
Maj je tradicionalno mesec kada poljoprivrednici sa strepnjom gledaju u nebo, prebrojavajući kapi kiše i nadajući se da će prolećni mrazevi i iznenadne oluje zaobići njihove atare. Trenutna slika na poljima širom Vojvodine i centralne Srbije daje razloga i za optimizam, ali i za duboki oprez. Zima za nama ponovo je bila oskudna snežnim padavinama, ostavljajući dubinske rezerve vlage na donjoj granici optimuma. Iako su prolećne kiše u određenoj meri popravile bilans, jasno je da ulazimo u još jednu sezonu gde će svaka kap vode biti suvo zlato.
U ovakvim uslovima, tradicionalna poljoprivreda sve teže drži korak. Poljoprivrednici se suočavaju sa dvostrukim pritiskom: s jedne strane su nepredvidivi vremenski ekstremi, a s druge nestabilno tržište repromaterijala i gotovih proizvoda. Da bismo razumeli šta nas čeka do jesenje berbe, moramo analizirati trenutno stanje najvažnijih useva i strategije koje vrhunski domaćini primenjuju.
Ozima pšenica i ječam se trenutno nalaze u najosetljivijim fenofazama. Rani prolećni razvoj obećavao je mnogo, ali su nagla variranja temperatura u aprilu ostavila trag na osetljivijim sortama.
Trenutno, ključni izazov na pšeničnim poljima je zaštita klasa od fuzarioze (Fusarium spp.) i očuvanje zdrave lisne mase, pre svega lista zastavičara koji je direktno odgovoran za nalivanje zrna. Poljoprivrednici koji su odradili kvalitetan prvi tretman protiv bolesti (rđe i septorije) sada ne smeju da naprave propust u drugom tretmanu.
Vremenski okvir tretmana: Kiša u vreme cvetanja pšenice je okidač za razvoj fuzarioze. Ukoliko se fungicidni tretman ne obavi preventivno ili u prvih 48 sati od infekcije, gubici u prinosu i kvalitetu zrna (pojava mikotoksina) mogu biti katastrofalni.
Prihrana: Mnogi ratari su ove godine, usled visokih cena azotnih đubriva, išli na redukovanu prihranu. Stručnjaci upozoravaju da se sada eventualni nedostaci mogu ublažiti samo folijarnom prihranom na bazi aminokiselina, koja ujedno pomaže biljci da prevaziđe stres izazvan temperaturnim šokovima.
Završetak setve kukuruza, soje i suncokreta protekao je u znaku trke sa vremenom. Kukuruz, kao naša najzastupljenija ratarska kultura, trenutno je u fazi nicanja do formiranja prvih pravih listova.
Kukuruz i soja: Glavni problem u prvoj polovini maja jeste zaštita od korova. Zbog neujednačenih padavina, delovanje zemljišnih herbicida (tzv. hemija „na crno“) bilo je polovično u mnogim rejonima. To znači da se težište prebacuje na korektivne tretmane posle nicanja (post-em). Važno je naglasiti pravilo koje mnogi u žurbi zaboravljaju: Herbicidni tretmani ne smeju se raditi kada su biljke u stresu. Hladne noći praćene vrelim danima slabe kutikulu lista, pa primena agresivnijih preparata može izazvati fitotoksičnost kod useva.
Suncokret se iz godine u godinu pokazuje kao najotporniji vojnik na klimatske promene. Njegov dubok korenov sistem i manja potreba za vodom u kritičnim fazama čine ga sigurnijim izborom za mnoge proizvođače na peskovitijim i suvljim terenima. Međutim, pojava žičnjaka i drugih zemljišnih štetočina ovog proleća opominje da adekvatan plodored nema alternativu.
Godina 2026. doneće jasnu liniju razdvajanja između onih koji se oslanjaju na instinkt i onih koji koriste podatke. Precizna poljoprivreda odavno nije naučna fantastika, već svakodnevna praksa u ozbiljnim gazdinstvima u Srbiji.
Zašto je digitalizacija presudna baš sada? Inputi (đubrivo, seme, pesticidi, gorivo) su preskupi da bi se rasipali. Primenom savremenih tehnologija, poljoprivrednici ostvaruju značajne uštede:
1. Varijabilno đubrenje (VRA): Na osnovu satelitskih snimaka (NDVI indeksa) i mapa prinosa iz prethodnih godina, đubrivo se aplicira samo tamo gde je potrebno i u količini koju biljka može da usvoji. Time se štedi i do 20% đubriva.
2. Upotreba dronova: Dronovi opremljeni multispektralnim kamerama u maju mesecu su najbolji prijatelj agronoma. Oni detektuju korovske oaze, napade insekata ili pojavu bolesti mnogo pre nego što ih ljudsko oko može primetiti sa ivice parcele. Takođe, tretiranje dronovima omogućava ulazak u njivu i kada je zemlja previše vlažna za tešku mehanizaciju, čime se izbegava sabijanje tla.
3. Pametne meteorološke stanice: Umesto oslanjanja na opštu vremensku prognozu, lokalne stanice na samim parcelama daju precizne podatke o vlažnosti lista, temperaturi zemljišta i vazduha, te uz pomoć AI softvera predviđaju tačan dan kada postoji rizik od pojave određenih bolesti (poput plamenjače ili cerkospore).
Zahvaljujući novim krugovima IPARD III programa i nacionalnim subvencijama koje su fokusirane na nabavku opreme za pametnu poljoprivredu, ova mehanizacija postaje dostupnija i manjim gazdinstvima.
Kako se odbraniti od sve češćih suša? Sistem za navodnjavanje jeste najočigledniji odgovor, ali s obzirom na to da je pod sistemima u Srbiji i dalje jedva nešto više od 5% obradivih površina, rešenje se mora tražiti u agrotehnici.
Stručnjaci sve glasnije apeluju na prelazak na postulate regenerativne poljoprivrede. Klasično, duboko oranje uz prevrtanje plastice ostavlja zemljište „otvorenim“ i dovodi do enormnog gubitka vlage usled evaporacije, ali i ubrzane razgradnje humusa.
Praksa pokazuje da parcele na kojima se primenjuju metode redukovane obrade (strip-till, no-till) i gde se koriste pokrovni usevi (cover crops) zadržavaju vlagu znatno duže tokom vrelih letnjih meseci.
Biljni ostaci na površini deluju kao malč – obaraju temperaturu zemljišta u zoni korena za nekoliko stepeni i sprečavaju nastanak pokorice. Iako prelazak na ovakav sistem rada zahteva početna ulaganja u specifičnu mehanizaciju (sejalice za direktnu setvu) i određeni period prilagođavanja parcele, dugoročno to predstavlja jedini način da se zaustavi degradacija naših najplodnijih oranica.
Bez obzira na to koliko su usevi na njivi dobri, poljoprivrednika na kraju zanima samo jedna stvar: da li će se trud isplatiti? Tržište poljoprivrednih proizvoda u 2026. godini karakteriše visoka volatilnost.
Globalna slika i dalje je pod snažnim uticajem geopolitičkih previranja, logističkih uskih grla i strogih regulativa Evropske unije u vezi sa „Zelenim dogovorom“ (Green Deal). Povećani zahtevi za sledljivošću robe i zabrana određenih aktivnih materija u pesticidima dodatno komplikuju izvoznu poziciju regiona.
Pšenica i kukuruz: Terminske cene na berzama (Matif u Parizu, Produktna berza u Novom Sadu) pokazuju blage oscilacije. Trenutno, cene su pod pritiskom projekcija o dobrim globalnim zalihama, ali svaka nova vest o suši u ključnim svetskim žitnicama može preko noći promeniti trend. Stručnjaci savetuju oprez i korišćenje alata terminske prodaje za barem 30% procenjenog roda, kako bi se zaštitili od cenovnog rizika u vreme žetve kada je ponuda najveća.
Suncokret i soja: Uljarice i dalje drže stabilniju cenu zahvaljujući konstantnoj potražnji na globalnom tržištu. Međutim, troškovi prerade i transporta su i dalje visoki, što pritiska otkupne cene sirovine.
Ključ za preživljavanje nije više u maksimizaciji prinosa po svaku cenu, već u optimizaciji profita. Ako ulaganje dodatnih 100 evra po hektaru u mineralno đubrivo donosi povećanje prinosa koje vredi 80 evra na tržištu, takva investicija je ekonomski neopravdana. Zato se vođenje preciznih knjiga polja, gde se beleži svaka litra goriva i svaki kilogram semena, pokazalo kao najvažnija agrotehnička mera modernog farmera.
Ulazimo u najintenzivniji period poljoprivredne sezone. Maj je mesec kada greške iz zime i ranog proleća izlaze na videlo, a ispravke se moraju raditi u hodu, promišljeno i hirurški precizno.
Srpski poljoprivrednik je kroz istoriju pokazao neverovatnu žilavost i sposobnost preživljavanja. Ipak, hrabrost i težak fizički rad danas moraju biti nadograđeni novim znanjima. Oslanjanje isključivo na tradiciju u uslovima kada se klima drastično menja predstavlja ogroman rizik.
Budućnost poljoprivrede ne pripada onima sa najvećim traktorima, već onima koji najbrže uče, najefikasnije prikupljaju podatke i ne plaše se da usvoje nove tehnologije. Pratite stanje na njivama iz dana u dan, slušajte savete agronoma, konsultujte agrometeorološke aplikacije i investirajte u očuvanje zdravlja vašeg zemljišta. Jer, njiva pamti, a priroda, ma koliko bila nepredvidiva, uvek nagrađuje onoga ko sa njom radi u savezu, a ne protiv nje.
Izvor: Msc Lazar Turšijan/Poljoprivredni fakultet, Novi Sad/Poljoprivrednik
Foto: ChatGPT, Envato