Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov predstavila je Nacionalni inteligentni monitoring sistem šuma Srbije (NIMOS) i istakla je da je to projekat koji je proistekao iz domaće naučno-istraživačke zajednice i stavljan na raspolaganje državi i prirodi.
– Ovo je projekat koji je proistekao iz akademske naučno-istraživačke zajednice i stavlja se na raspolaganje državi. To je put koji treba svi da prihvatimo, jer ovo nije projekat Ministarstva poljoprivrede, ovo nije projekat Ministarstva zaštite životne sredine, ovo je projekat naučno-istraživačkog instituta sa severa Srbije koji nudi svoje znanje, svoja iskustva i svoja rešenja za sve ostale korisnike, upravljače zaštićenih područja i uopšte one koji se na bilo koji način bave šumskim ekosistemima – rekla je Pavkov.
Dodala je da Srbija ide u korak sa svetskim inovacijama.
– Idemo u korak sa veštačkom inteligencijom, robotikom i tehnološkim inovacijama, što potvrđuje i poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini. Svi podaci, dobijeni kroz ovaj sistem, će biti sačuvani u Data centar u Kragujevcu, što je vrlo značajno, jer su to nacionalni podaci, od srpskog softvera – istakla je Pavkov.
Navela je da će od ovih alata koji čine NIMOS, a koji su proistekli iz srpskog znanja, od srpskih naučnika koji vole svoju zemlju, svi imati pozitivne efekte i benefite, a pre svega to će imati šumski ekosistemi naše zemlje.
– Ovim se omogućava da naša prirodna bogatstva zaista dobiju novu upotrebnu vrednost uzimajući u obzir koliko moramo da budemo spremni na izmenjene klimatske uslove i koliko će određeni uticaji koji dolaze u budućnosti pogoditi naše najznačajnije ekosisteme. NIMOS nam omogućava jedinstveni, sveobuhvatan nacionalni uvid u stanje i vitalnost šuma u realnom vremenu – rekla je Pavkov.
S tim u vezi, navela je da će inspektori dobijati automatska obaveštenja na svom telefonu o promenama i potencijalnim rizicima, kao i o poremećajima u vegetaciji što će omogućiti pravovremenu reakciju i efikasnije postupanje na terenu.
– Mi smo trenutno na 10,73 odsto teritorije koju smo stavili pod zaštitu, kada je reč o površini pod šumama, Srbija trenutno ima 39,01 odsto pod ovim ekosistemima, a još smo ambiciozni da uvećamo teritoriju i verujem da će upravo ovaj alat da nam pomogne da u tom cilju budemo i efektivniji i efikasniji – rekla je Pavkov.
Ona je ukazala da joj je drago što je ona kao resorna ministarka brzo reagovala i podržala ovu inicijativu.
– Srećna sam što danas mogu da budem deo svedočanstva da zaista alati koji dolaze iz nauke služe državi i da zajednički možemo da ih koristimo na dobrobit naših budućih generacija. U tom povezivanju svih zainteresovanih strana i svih aktera leži snaga savremene Srbije, Srbije koja svoju budućnost gradi na znanju, na inovacijama i odgovornom odnosu prema prirodnim resursima. NIMOS nije strani softver, NIMOS je naš softver, i softver čiji će svi podaci u budućnosti se pohranjivati u DATA centru u Kragujevcu, jer je neophodno za sve softvere koje gradimo na nivou države da ključ od tih softvera bude pohranjen u DATA centru u Kragujevcu, kako bismo bili sigurni da ti podaci jesu podaci državnih institucija, države i svih naših građana – rekla je Pavkov.
Dodala je da Srbija svoju budućnost gradi na znanju, inovacijama i odgovornom odnosu prema prirodnim resursima.
Izrazila je zahvalnost kompletnom timu Instituta za nizijsko šumarstvo, ali i svim drugim akterima na nivou države na pokazanoj sinergiji i zajedništvu.
Na predstavljanju NIMOS-a u Poslovnom klubu „Košutnjak“ govorili su direktor PD „Srbijašume“ Krsto Janjušević, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine Saša Orlović, vršilac dužnosti direktora Uprave za šume u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Vladimir Nikolić, kao i Dejan B. Stojanović iz Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine.
Janjušević je rekao da „Srbijašume“ brinu o oko 2,1 milion hektara površine pod šumom u Srbiji.
– Velika nam je čast da budemo domaćini skupa na kome se predstavlja NIMOS. Mi smo najveći upravljači šuma u Srbiji, gazdujemo na 890 hiljada hektara državnih šuma, što čini 70 odsto državnih šuma u Srbiji. Takođe, država nam je i poverila da obavljamo stručne savetodavne poslove na 1.219.000 hektara šuma privatnih šumovlasnika. Brinemo o oko 2,1 milion hektara površine pod šumom u Srbiji – rekao je Janjušević.
Dodao je da su „Srbijašume“ najveći upravljači zaštićenih područja u Srbiji, gde temeljnu i najveću vrednost čine zapravo šume.
– Želim da se zahvalim svim institucijama, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije, ministarki zaštite životne sredine, na toj sinergiji koju svi stvaramo, zato što je nama poveren jedan od najznačajnijih resursa najlepše zemlje na svetu – rekao je Janjušević.
Istakao je da obaveza upravljanja svim tim područjima nije samo poslovna, već i ljudska.
– Ponosan sam zato što sam deo tima ljudi koji takav posao mogu da iznesu. Ono što takođe moram i želim da istaknem je veliko požrtvovanje i posvećenost ministarke Pavkov koja nas kao neki snažan motor gura da budemo još bolji, da bolje radimo. Sa njenim izuzetnim znanjem i energijom iz ove oblasti i ljudima iz svih instituta i svih institucija obezbeđuju se uslovi da budemo bolji, a samim tim da našu državu, tačnije resurs i pluća ove države, učinimo još boljim – rekao je Janjušević.
Orlović je ukazao na značaj Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine koji, između ostalog, radi na unapređenju stanju šuma.
– Naš institut je u gotovo 70 godina postojanja uvek nastojao da se bavi vrhunskim istraživanjima, da radi istraživanja koja imaju rezultate za praksu, koja mogu neposredno da se primenjuju i da zajedno sa šumarskim sektorom unapređujemo stanje šumarstva – kazao je on.
Dodao je da taj institut prati razvoj novih tehnologija.
– Živimo u veoma brzom vremenu, u vremenu brzih novih tehnologija, robotike, veštačke inteligencije, daljinske detekcije, i zadovoljan sam što su istraživači instituta u kojem ja radim to prepoznali, a NIMOS koji se danas predstavlja je korak ka unapređenju sektora, odnosno ka uvođenju novih tehnologija u sektor, koji treba da olakša gazdovanje i da ga značajno unapredi. Verovatno će moći da se primeni i na neke druge oblasti, a ne samo na šumarstvo – rekao je Orlović.
Izrazio je zahvalnost državi, jer izuzetno dobro finansira nauku.
– Zahvalan sam svima koji su napravili ambijent da možemo da radimo, Vladi Srbije, jer se nauka izuzetno dobro finansira u ovom momentu. Zahvaljujući razumevanju celog šumarskog sektora, mislim da ćemo moći zajedno i dalje da radimo na unapređenju i na uvođenju novih tehnologija – rekao je Orlović.
Foto: Tanjug/Miloš Milojević