Zbog rasta cena đubriva i sve većih geopolitičkih rizika, Brisel želi da ojača mehanizme podrške poljoprivrednicima i omogući državama članicama veću fleksibilnost u pružanju pomoći.
Evropska komisija predložila je povećanje poljoprivredne krizne rezerve sa 200 na 500 miliona evra kako bi ojačala sposobnost država članica da odgovore na vanredne situacije koje pogađaju sektor poljoprivrede.
Prema navodima nemačkog lista Bauernzeitung, dodatnih 300 miliona evra bilo bi obezbeđeno iz neutrošenih sredstava postojećeg budžeta Evropske unije namenjenog poljoprivredi.
Predložena mera omogućila bi državama članicama da koriste sredstva iz rezerve za ublažavanje posledica različitih kriznih situacija koje utiču na poljoprivrednu proizvodnju, kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou. Istovremeno, Brisel želi da državama pruži više prostora za pružanje direktne pomoći svojim poljoprivrednicima.
Pojedine članice EU, među kojima su Francuska i Španija, već su koristile slične mehanizme podrške. Mere su, između ostalog, obuhvatale subvencionisanje nabavke poljoprivrednog dizela.
Predlog Evropske komisije dolazi u trenutku kada cene azotnih đubriva beleže značajan rast, prvenstveno zbog povećanja cena prirodnog gasa. Time troškovi proizvodnje ponovo postaju jedno od ključnih pitanja za evropsku poljoprivredu.
Poskupljenje đubriva odvija se u veoma nestabilnim međunarodnim okolnostima. Rast troškova energije, zajedno sa tenzijama izazvanim sukobima na Bliskom istoku, utiče na dostupnost i cenu strateški važnih inputa za poljoprivrednu proizvodnju.
Dodatnu zabrinutost izaziva značaj Ormuskog moreuza, kroz koji se transportuje oko 30 odsto svetske proizvodnje veštačkih đubriva. Njegova blokada od početka rata u Iranu dodatno povećava pritisak na globalno tržište đubriva i doprinosi neizvesnosti u lancima snabdevanja.
Povećanjem krizne rezerve Evropska komisija želi da obezbedi snažniji instrument za reagovanje na poremećaje koji mogu ugroziti proizvodnju, povećati troškove ili narušiti stabilnost poljoprivrednih gazdinstava.
Ovaj potez odražava rastuću zabrinutost zbog ranjivosti poljoprivrednog sektora na spoljne faktore, uključujući cene energenata, geopolitičke tenzije i probleme u lancima snabdevanja.
Za evropske poljoprivrednike, pristup fleksibilnijim mehanizmima podrške mogao bi da bude od presudnog značaja u periodu kada visoki troškovi proizvodnje i dalje opterećuju profitabilnost brojnih gazdinstava.
Foto: ChatGPT, Envato