Morke (Numida meleagris) važe za jednu od najotpornijih vrsta domaće živine. Odlikuju ih snažan imunitet, dobra prilagodljivost različitim uslovima gajenja i izražena otpornost na brojne bolesti koje često pogađaju kokoške. Međutim, ni ova afrička vrsta nije imuna na ekstremne letnje temperature. Dugotrajni toplotni talasi mogu značajno uticati na njihovo ponašanje, zdravstveno stanje, reprodukciju i proizvodne rezultate.
Klimatske promene poslednjih godina donose sve češće periode sa temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa, zbog čega uzgajivači moraju da prilagode uslove držanja kako bi sprečili pojavu toplotnog stresa.
Morke bolje podnose vrućinu od kokošaka
Za razliku od većine rasa kokošaka, morke potiču iz toplijih područja Afrike, pa su evolutivno prilagođene visokim temperaturama. Njihovo telo efikasnije reguliše toplotu, a aktivnije su u jutarnjim i večernjim satima, dok tokom najveće žege instinktivno traže hlad.
Ipak, sposobnost prilagođavanja ima svoje granice. Kada temperatura vazduha dugo ostane iznad 35°C, naročito uz visoku vlažnost vazduha, organizam morki više ne uspeva dovoljno brzo da oslobađa višak toplote. Tada nastaje toplotni stres.
Kako prepoznati prve simptome?
Prvi znaci pregrevanja lako se uočavaju ako se jato redovno posmatra.
Najčešći simptomi su:
* ubrzano i otežano disanje uz otvoren kljun
* raširena krila kako bi se povećalo hlađenje tela
* smanjena pokretljivost
* okupljanje u hladu
* manji unos hrane
* pojačano uzimanje vode
* letargija i slabija reakcija na spoljne nadražaje
U težim slučajevima može doći do gubitka ravnoteže, grčeva, pa čak i uginuća usled toplotnog udara.
Pad proizvodnje i reproduktivnih rezultata
Toplotni stres ne utiče samo na zdravlje već i na proizvodnju. Kod nosilja se smanjuje broj jaja, a ljuska postaje tanja zbog poremećaja metabolizma kalcijuma. Istovremeno opada kvalitet oplođenih jaja, dok se procenat uspešnog izleganja pilića smanjuje.
Kod mužjaka dolazi do pada kvaliteta semena i slabije oplodnje, pa posledice visokih temperatura mogu biti vidljive i nekoliko sedmica nakon završetka toplotnog talasa.
Hrana postaje manje privlačna
Kada je veoma toplo, morke instinktivno jedu manje kako bi smanjile stvaranje metaboličke toplote tokom varenja.
To može dovesti do:
* sporijeg prirasta
* gubitka telesne mase
* slabijeg razvoja mladih jedinki
* manjka vitamina i minerala
Zbog toga je preporučljivo da se najveći deo dnevnog obroka daje rano ujutru ili predveče, kada su temperature znatno niže.
Voda je najvažnija
Tokom letnjih meseci dovoljne količine sveže i hladne vode postaju presudan faktor očuvanja zdravlja. Pojilice bi trebalo postaviti u hladovinu i redovno dopunjavati svežom vodom, jer se ona na visokim temperaturama veoma brzo zagreva. U vreme ekstremnih vrućina preporučuje se da se voda menja i nekoliko puta dnevno kako bi ostala dovoljno sveža za konzumaciju.
Posebnu pažnju treba obratiti na čistoću pojilica, jer visoke temperature pogoduju razvoju bakterija, algi i drugih mikroorganizama.
Značaj prirodnog hlada
Morke veoma vole slobodan uzgoj i veliki deo dana provode napolju. Zbog toga im je neophodno obezbediti prirodan ili veštački hlad. Drveće, nadstrešnice, mreže za zasenjivanje ili otvoreni objekti sa dobrom ventilacijom značajno smanjuju rizik od pregrevanja.
Ako su zatvorene u objektima, ventilacija mora biti efikasna, ali bez stvaranja jakih promaja koje mogu izazvati dodatni stres.
Vlažnost vazduha dodatno pogoršava stanje
Mnogi uzgajivači obraćaju pažnju samo na temperaturu, iako je kombinacija toplote i visoke relativne vlažnosti mnogo opasnija.
Kod visoke vlažnosti isparavanje vode preko disajnih puteva postaje manje efikasno, pa organizam teže oslobađa višak toplote. Zbog toga i temperature od oko 30 stepeni mogu predstavljati ozbiljan problem ukoliko je vazduh veoma vlažan.
Gajenje mladih morki
Mladi pilići morki veoma su osetljivi na nagle promene temperature. Dok su prvih sedmica života podložni pothlađivanju, kasnije mogu jednako teško podneti i prekomernu toplotu. Njima je potrebna dobra ventilacija bez direktnog izlaganja suncu, kao i dovoljno prostora kako bi mogli da se udalje jedni od drugih i lakše rashlađuju organizam.
Dodatak elektrolita može pomoći
Tokom dugotrajnih vrućina mnogi stručnjaci preporučuju dodavanje elektrolita i vitamina, naročito vitamina C, u vodu za piće. Na taj način nadoknađuju se minerali izgubljeni ubrzanim disanjem i smanjuju posledice dehidracije.
Međutim, upotrebu ovih preparata treba prilagoditi preporukama proizvođača ili savetima veterinara.
Prevencija je najbolja zaštita
Toplotni stres mnogo je lakše sprečiti nego lečiti njegove posledice. Zbog toga se uzgajivačima preporučuje da tokom letnjih meseci:
* obezbede stalno dostupnu svežu vodu
* omoguće dovoljno hlada tokom celog dana
* hrane morke u jutarnjim i večernjim satima
* izbegavaju nepotrebno hvatanje i transport tokom najvećih vrućina
* redovno proveravaju ventilaciju objekata
* smanje gustinu naseljenosti ukoliko je moguće
* svakodnevno posmatraju ponašanje jata kako bi na vreme uočili prve znake toplotnog stresa
Otpornost nije neograničena
Iako morke važe za jednu od najizdržljivijih vrsta živine, ekstremne klimatske prilike poslednjih godina predstavljaju izazov čak i za njih. Dobra organizacija uzgoja, kvalitetni uslovi smeštaja i pravovremena reakcija uzgajivača omogućavaju da se negativni efekti visokih temperatura svedu na minimum.
Uz dovoljno vode, hladovine i pravilnu ishranu, morke će i tokom najtoplijeg dela godine zadržati dobro zdravstveno stanje, visoku vitalnost i zadovoljavajuće proizvodne rezultate, potvrđujući zbog čega se sve češće smatraju jednom od najperspektivnijih vrsta živine za ekstenzivan i poluintenzivan uzgoj.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Pixabay, Pexels