Rok od dve nedelje, koliko je Ministarstvo poljoprivrede dalo proizvođačima maline da ažuriraju prijavljene podatke o površinama svojih zasada je istekao.
Kako su za „Politiku” rekli u ovom ministarstvu, samim tim resorni inspektori kreću u proveru, a javnost će blagovremeno biti obaveštena kolike su stvarne površine pod malinjacima u našoj zemlji i kolika je razlika u zvanično prijavljenim hektarima i onoga što je zaista na terenu.
Time bi u doglednom periodu mogla da bude stavljena tačka na polemike o ovom pitanju koje se vode se već nekoliko godina unazad uz upozorenje stručnjaka i udruženja proizvođača da je izuzetno važno da se uredi registar zasada i dođe do tačnih proizvodnih površina.
Još u junu Ministarstvo poljoprivrede dalo je nalog poljoprivredno savetodavnim i stručnim službama da započnu monitoring zasada maline na teritoriji cele Srbije. Prvi rezultati kontrole pokazali su da u značajnom broju slučajeva stanje na terenu ne odgovara podacima koji se vode u zvaničnim evidencijama. Tako je utvrđeno da postoji mnoštvo nepravilnosti – od toga da su umesto prijavljenih malina na terenu zatečene druge voćne vrste (šljive, kupina) ili čak prazne parcele.
Tačni podaci o zasadima maline, koja je nacionalno važan poljoprivredni proizvod, pre svega su potrebni zbog toga što na njima treba da bude zasnovana buduća agrarna politika. Osim toga ministar poljoprivrede najavio je i da će podsticaji u voćarstvu od septembra biti znatno veći.
Od prve kontrole proizvođačima je ostavljeno dve nedelje da provere i ažuriraju podatke o svojim gazdinstvima kako bi izbegli moguće sankcije. Za sada nije poznato koliko njih je to i uradilo.
Iz Ministarstva naglašavaju da je cilj monitoringa utvrđivanje stvarnog stanja na terenu i unapređenje evidencije, a ne kažnjavanje proizvođača. Takođe, namera je i da se proveri stanje u proizvodnji i unapredi sistem podrške proizvođačima. Kontrola će ubuduće takođe obuhvatiti proveru postojanja i stanja prijavljenih zasada kod korisnika podsticaja, kako bi se utvrdilo da li su površine za koje su ostvarena prava na subvencije zaista pod zasadima maline. Još jedan od razloga kontrola je i dobijanje preciznijeg uvida u zdravstveno stanje zasada, njihovu održivost i proizvodni potencijal.
Glamočić je ranije rekao da će posebna pažnja biti posvećena većim prijavljenim površinama, zasadima sa vidljivim neslaganjem u odnosu na prijavljeno stanje i parcelama kod kojih postoje naznake da nisu u aktivnoj proizvodnji.
– Država želi jasnu i realnu sliku stanja na terenu, jer su pouzdani podaci osnov za odgovornu agrarnu politiku – istakao je ministar i ponovio da je cilj zaštita poljoprivrednika koji rade i proizvode uz obezbeđenje pravičnije raspodele podsticaja, kao i da na osnovu stvarnog stanja na terenu budu planirane buduće mere podrške. Monitoring će biti realizovan u narednom periodu u saradnji sa nadležnim službama na terenu, a rezultati će biti korišćeni za dalje unapređenje agrarne politike – istakao je on.
Inače, prema prvim rezultatima popisa poljoprivrede iz 2023. godine, u Srbiji je pod malinama 18.625 hektara, slede borovnice na oko 8.300 hektara, dok se zasadi kupine zvanično prostiru na nešto malo više od 5.000 hektara.
Poznato je da malina već godinama u izvozu donosi značajne prinose srpskom agraru. Ipak, nekadašnje velike površine pod ovom voćnom kulturom, po mišljenju stručnjaka, značajno su umanjene iz različitih razloga. Deo malinjaka je ostao zaparložen, dok je određeni broj proizvođača, zbog visokih troškova proizvodnje i radne snage, u međuvremenu, zbog isplativosti, ograničio voćnjake na manje površine tako da mogu da gaje i beru malinu u okviru porodičnog gazdinstva.
Izvor: Politika
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato