Najave meteorologa za naredni period nisu optimistične. Očekuju se surovi toplotni talas sa temperaturama koje će u pojedinim delovima zemlje prelaziti 38, pa čak i 40 stepeni Celzijusa. Visoke temperature predstavljaju veliki izazov ne samo za ljude, već i za pčele, koje u takvim uslovima ulažu ogroman napor kako bi održale optimalnu temperaturu u košnici.
Kada temperature naglo porastu, pčelinja društva troše znatno više vode i energije na rashlađivanje legla, zbog čega manje vremena provode u sakupljanju nektara i polena. Zbog toga stručnjaci savetuju pčelarima da na vreme preduzmu nekoliko jednostavnih, ali veoma važnih mera koje mogu pomoći zajednicama da lakše prebrode period ekstremnih vrućina.
Obezbedite senku u najtoplijem delu dana
Košnice bi trebalo da budu u hladu između 12 i 18 časova, kada su temperature najviše. Ukoliko na pčelinjaku nema prirodne senke, mogu se koristiti mreže za zasenu, trska, daske postavljene iznad košnica ili privremene nadstrešnice. Važno je da senka ne ometa prirodno strujanje vazduha oko košnica.
Voda mora biti dostupna tokom celog dana
U uslovima velikih vrućina pčele troše višestruko više vode nego inače. Zato je neophodno obezbediti pojilicu koja će biti udaljena najviše 10 do 20 metara od košnica, postavljena u polusenci i redovno održavana. Vodu je potrebno dopunjavati svakodnevno kako bi pčele u svakom trenutku imale pristup svežem izvoru.
Radove na pčelinjaku obavljajte ujutru ili uveče
Otvaranje košnica tokom najtoplijeg dela dana može dodatno povećati temperaturu u leglu i poremetiti mikroklimu unutar zajednice. Zbog toga se pregledi košnica, dodavanje nastavaka i drugi radovi preporučuju rano ujutru, pre 9 časova, ili uveče nakon 19 časova.
Obezbedite dovoljno prostora u košnici
Jaka pčelinja društva u pretrpanim košnicama mnogo teže odvode višak toplote. Ako su nastavci puni pčela i meda, potrebno je blagovremeno obezbediti dodatni prostor kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše.
Budite oprezni sa preparatima
Tokom ekstremno visokih temperatura ne preporučuje se primena preparata čije isparavanje raste sa temperaturom, poput mravlje kiseline i pojedinih preparata na bazi timola. Njihovu primenu treba odložiti dok se vremenske prilike ne stabilizuju i temperatura ne bude u granicama koje preporučuje proizvođač.
Pojedini preparati, poput Apigarda, bolje podnose visoke temperature, ali ih je ipak najbolje postavljati u košnice u ranim jutarnjim satima kako bi se ublažio njihov početni efekat.
Šta ne treba raditi?
Pčelarima se savetuje da tokom toplotnog talasa izbegavaju nekoliko čestih grešaka:
- ne prekrivati košnice najlonom,
- ne polivati krovove košnica hladnom vodom
- ne seliti pčelinja društva tokom najtoplijih dana.
Kako prepoznati da su pčele pod toplotnim stresom?
Postoji nekoliko karakterističnih znakova koji ukazuju da pčelinje društvo teško podnosi visoke temperature. Među njima su velike „brade“ pčela ispred košnice, često i tokom noći, intenzivno lepezanje krilima na letu, pojačan odlazak po vodu, smanjena aktivnost na paši, kao i omekšavanje ili urušavanje saća.
Senka i voda – najjednostavnija i najefikasnija zaštita
Stručnjaci poručuju da u većini slučajeva upravo kombinacija senke i stalnog izvora vode daje najbolje rezultate. Cilj nije da se košnica rashladi poput frižidera, već da se pčelama olakša njihov prirodni sistem hlađenja i smanji potrošnja energije tokom perioda ekstremnih vrućina.
Pravovremenom primenom ovih mera pčelari mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i snage svojih pčelinjih društava, ali i ublažiti negativne posledice koje toplotni talasi imaju na proizvodnju meda i oprašivanje.
Izvor: SPOS
Foto: Chat GPT; Image by xiSerge from Pixabay; Image by Emilian Robert Vicol from Pixabay; Image by Paul Edney from Pixabay; Image by InspireBrilliance from Pixabay; Image by xiSerge from Pixabay