Ministarstvo finansija prihvatilo je predlog NALED-a da se doniranje hrane pred istekom roka trajanja, pod propisanim uslovima, više ne smatra prometom uz naknadu za potrebe obračuna PDV-a. To praktično znači da bi bila uklonjena jedna od ključnih prepreka zbog koje su kompanije, posebno veliki trgovinski lanci i prehrambena industrija, godinama bile obeshrabrene da doniraju viškove hrane. Primena ove mere biće detaljnije uređena posebnim podzakonskim aktom, kojim će biti propisani uslovi za doniranje, kao i način vođenja neophodne dokumentacije i evidencije.
Ova inicijativa našla se i u najnovijoj Sivoj knjizi NALED-a. Kako se navodi, oslobađanje donacija hrane od PDV-a podstaklo bi privatni sektor da u većoj meri donira viškove hrane. Istovremeno, NALED predlaže donošenje pravilnika kojim bi se omogućilo doniranje određenih vrsta hrane i nakon isteka roka „najbolje upotrebiti do”, uz jasno propisane uslove koji garantuju bezbednost proizvoda. Kao alternativno rešenje, NALED je u Sivoj knjizi predložio i uspostavljanje sistema refundacije PDV-a za doniranu hranu putem kompenzacionog fonda ili sličnog mehanizma.
Privreda i humanitarne organizacije godinama su ukazivali da je postojeći sistem destimulisao doniranje hrane, jer su kompanije i na proizvode koje poklanjaju morale da obračunavaju PDV. Veliki trgovinski lanci isticali su da im je, zbog takvog poreskog tretmana i dodatnih administrativnih procedura, često bilo isplativije da proizvode povuku iz prodaje i unište nego da ih doniraju, iako su bili potpuno bezbedni za upotrebu. Istovremeno su tražili jednostavnije procedure i jasnija pravila kako bi se smanjilo bacanje hrane i omogućilo da veće količine namirnica stignu do banaka hrane, humanitarnih organizacija i socijalno ugroženih građana.
U Banci hrane Beograd ocenjuju da bi, ukoliko ova izmena zaživi u praksi, to predstavljalo jednu od najznačajnijih sistemskih promena u oblasti doniranja hrane u poslednjih 20 godina.
– Godinama smo upozoravali da je naplata PDV-a na doniranu hranu destimulišuća. Njegovim ukidanjem očekujemo manje bačene hrane i otpada, a više namirnica za one kojima su najpotrebnije. Ovo bi moglo da otvori prostor za nove donatore, ali i da kompanije koje već doniraju to čine u većem obimu. Sa svima imamo odličnu saradnju i razumemo prepreke sa kojima su se suočavali – kaže Jelena Šijan, izvršna direktorka Banke hrane Beograd.
Ona dodaje da će konačni efekti zavisiti od podzakonskih akata i njihove primene, ali da je reč o važnoj sistemskoj promeni.
– Humanitarne organizacije već godinama prikupljaju hranu, ali ako kompanije nemaju povoljan poreski tretman, velike količine bezbedne hrane završavaju kao otpad. Ova mera približava Srbiju evropskim standardima i važan je korak ka tome da se što više hrane spase i usmeri ka onima kojima je najpotrebnija – ističe Šijanova.
Prema poslednjim dostupnim procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 1,3 miliona tona hrane, dok je više od 1,4 miliona ljudi u riziku od siromaštva. Očekuje se da bi izmena poreskih pravila mogla da omogući da veće količine bezbedne hrane, umesto na otpadu, završe kod najugroženijih građana.
Izvor: Politika
Foto: magnific