Ilegalna pršutana u Drnišu podelila je javnost. Nakon što su hrvatski državni inspektori u objektu pronašli gotovo hiljadu pršuta, a utvrđeno je da pršutana nema odobrenje za rad niti se nalazi u upisniku Ministarstva poljoprivrede, usledila je rasprava koja je brzo prerasla granice jednog inspekcijskog slučaja.
Dok jedni upozoravaju na zdravstvenu bezbednost mesa i činjenicu da poreklo sirovine za sada nije poznato, drugi poručuju – „pustite ljude da rade“. Povod za ovakvu reakciju javnosti bile su i fotografije objekta objavljene nakon inspekcijskog nadzora. Pršutana na njima izgleda uredno, čisto i organizovano, zbog čega deo građana ne vidi razlog za toliku zabrinutost.
I dok deo građana kaže: „Pravila su pravila. Ako nema odobrenja, nema kontrole i nema dokumentacije o poreklu mesa, ne može se znati šta je završilo na trpezi potrošača“, većina ima nešto drugačiji stav: „Ako ljudi imaju uredan objekat, očigledno znaju da rade svoj posao i proizvode tradicionalni proizvod – zašto ih jednostavno ne uvesti u legalne tokove?“
Da li je problem samo u tome što su ljudi odlučili da posluju mimo propisa ili je deo problema i u tome što je put od malog proizvođača do legalnog objekta toliko komplikovan da ga mnogi teško prelaze, ili čak mimoilaze?
Naravno, fotografija nije laboratorijski nalaz. Čist zid, uredan pod i lepo složeni pršuti ne govore ništa o tome odakle je meso stiglo, da li je bilo pod veterinarskom kontrolom, kako je transportovano i da li su tokom čitavog procesa ispunjeni propisani uslovi. Upravo to i jeste glavna tema kojom se trenutno inspekcija bavi i proverava.
Za sada, niko nije prijavio ikakve zdravstvene probleme koji se mogu povezati sa ovom pršutanom. Gde je meso distribuirano, još se ne zna. Čekamo epilog slučaja iz Drniša, uz misao: tanka je granica između „rada na crno“ i malog čoveka koji pokušava da radi i zaradi od svog zanata.
Foto: javi_indy on Magnific; chandlervid85 on Magnific; Image by NoName_13 from Pixabay