Dugotrajan nedostatak padavina, visoke temperature i niska vlažnost vazduha ostavili su ozbiljne posledice na useve šećerne repe u Srbiji. Pored izraženog vodnog i toplotnog stresa, na pojedinim parcelama registrovano je prisustvo pegavosti lista, dok se u usevima pojavljuju i simptomi gumoze korena. Stručnjaci preporučuju da se stanje procenjuje na nivou svake pojedinačne parcele.
Proizvodni uslovi za šećernu repu trenutno su veoma nepovoljni. Prema podacima Prognozno-izveštajne službe, od 20. jula do 10. avgusta na lokalitetima na kojima se prate usevi registrovano je svega 0,8 do 6,4 milimetara padavina. Istovremeno, prosečne srednje dnevne temperature kretale su se od 24,3 do 25,5 stepeni Celzijusa, dok je prosečna relativna vlažnost vazduha iznosila između 43,2 i 55,8 odsto.
Ovakvi uslovi ukazuju na izraženu vodnu i vazdušnu sušu i doveli su do jakog vodnog i toplotnog stresa biljaka.
Šećerna repa ostaje bez funkcionalne lisne mase
Posledice nedostatka vode već su vidljive na brojnim parcelama. Kod biljaka dolazi do sušenja i odbacivanja donjih listova, čime se smanjuje funkcionalna lisna površina neophodna za nesmetanu fotosintezu i formiranje prinosa.
Situaciju dodatno otežava veoma nepovoljna hidrološka situacija. Od 4. avgusta na području Bačke na snazi je zabrana zahvatanja vode iz kanala Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava.
To znači da je na površinama koje zavise od vode iz ovog sistema dodatno ograničena mogućnost navodnjavanja i ublažavanja posledica suše.
Pegavost lista: stanje se razlikuje od parcele do parcele
Iako vremenski uslovi od prethodne preporuke nisu bili naročito povoljni za intenzivno ostvarenje infekcija i širenje prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola), bolest je i dalje prisutna u pojedinim usevima.
Niska količina padavina i relativno niska vlažnost vazduha ograničavale su razvoj patogena, ali pregledi pokazuju velike razlike između parcela.
Na pojedinim usevima simptomi pegavosti registrovani su na gotovo 100 odsto biljaka, dok je procenat listova sa simptomima dostizao 15 odsto.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju da se odluka o daljoj zaštiti ne može donositi jednako za sve parcele.
Posebnu pažnju treba obratiti na navodnjavane useve, kao i na parcele sa različitim mikroklimatskim uslovima, gustinom sklopa i stanjem lisne mase.
Ukoliko se pregledom utvrdi da se pegavost dalje širi, na parcelama na kojima se sprovodi navodnjavanje opravdano je sprovesti fungicidni tretman kako bi se očuvala zdrava i funkcionalna lisna masa.
Posebnu pažnju treba posvetiti usevima koji će se kasnije vaditi, jer je očuvanje lisne mase u završnom delu vegetacije značajno za ostvarivanje prinosa i kvaliteta korena.
Gumoza korena – bolest koja se ne može kurativno suzbiti
Pored pegavosti lista, u usevima šećerne repe registrovani su i simptomi gumoze šećerne repe, oboljenja koje izaziva fitoplazma ‘Candidatus Phytoplasma solani’.
Karakterističan simptom je promena na korenu. On gubi uobičajenu čvrstinu, postaje gumast i savitljiv, a obolele biljke lakše se čupaju iz zemljišta. Kako bolest napreduje, može doći do propadanja nadzemnog dela biljke, dok koren nakon propadanja postaje podložniji napadu izazivača sekundarnih truleži.
Poseban problem predstavlja činjenica da ne postoje kurativne mere kojima bi se već ostvarena fitoplazmatska infekcija mogla suzbiti.
Tokom juna i jula u usevima šećerne repe registrovano je prisustvo cikada Reptalus panzeri i Hyalesthes obsoletus, koje imaju značajnu ulogu u epidemiologiji fitoplazme ‘Ca. Phytoplasma solani’.
Njihovo prisustvo u prethodnom periodu ukazuje na postojanje uslova za prenošenje fitoplazme i pojavu simptoma bolesti u usevima.
Pregled korena sada je posebno važan
Proizvođačima se preporučuje da obiđu parcele i utvrde prisustvo i zastupljenost biljaka sa simptomima gumoze. Na parcelama na kojima je prisustvo obolelih biljaka značajnije potrebno je pratiti dalje napredovanje simptoma, ali i stanje korena. Ako se utvrdi veći intenzitet oboljenja i počne propadanje korena, treba, u dogovoru sa šećeranom, razmotriti mogućnost ranijeg vađenja useva.
Na taj način moguće je smanjiti gubitke koji bi nastali daljim propadanjem korena i razvojem sekundarnih truleži.
Odluka o zaštiti mora da se donese na osnovu pregleda parcele
Prognozno-izveštajna služba naglašava da, u uslovima izražene suše, ograničenih mogućnosti navodnjavanja i velikih razlika u zdravstvenom stanju useva, sve dalje odluke treba donositi na nivou pojedinačne parcele.
Za proizvođače to znači da nije dovoljno oslanjati se samo na opštu situaciju u regionu. Potrebno je neposredno pregledati usev i proceniti stanje lisne mase, intenzitet pegavosti i eventualno prisustvo simptoma gumoze na korenu.
Na navodnjavanim parcelama na kojima se utvrdi dalje širenje pegavosti lista preporučuje se nastavak zaštite primenom odgovarajućih fungicida, u skladu sa registrovanom namenom i uputstvom za upotrebu.
Istovremeno, kod parcela sa izraženim simptomima gumoze potrebno je pratiti propadanje biljaka i stanje korena i pravovremeno razgovarati sa šećeranom o mogućnosti ranijeg vađenja.
Ove godine stanje šećerne repe ne može se posmatrati samo kroz proseke za određeni region – razlike između parcela mogu biti veoma velike, pa će neposredan pregled useva biti ključan za odluke koje proizvođači budu donosili u narednom periodu.
Izvor: PIS SRBIJA
Foto: Pis Srbija; Image by Leopictures from Pixabay; Image by Wolfgang Ehrecke from Pixabay; Image by Leopictures from Pixabay; Image by bigfoot from Pixabay; Image by WikimediaImages from Pixabay