Suša neće ugroziti snabdevanje Srbije osnovnim poljoprivrednim proizvodima, ali će zbog slabijih prinosa biti smanjen izvoz, posebno kukuruza, dok je soja pretrpela najveći pad proizvodnje, ocenio je agroekonomista Milan Prostran.
Prema njegovim rečima, oko dve trećine poljoprivredne godine završeno je uspešno. Dobri rezultati ostvareni su kod pšenice, ječma, raži, ovsa i uljane repice, kao i u voćarstvu i povrtarstvu. U silosima se trenutno nalazi više od dva miliona tona pšenice.
– Ono što je stizalo do 20. jula bilo je odlično. Taj deo godine je završen i nema razloga da proizvodi koji su već ubrani i smešteni u silose značajnije poskupe – rekao je Prostran za FoNet.
Iako suša nije zaobišla kukuruz, prema Prostranovoj oceni, domaće potrebe neće biti ugrožene. Problem bi, međutim, mogao da bude izvoz, s obzirom na to da je kukuruz jedna od najvažnijih izvoznih poljoprivrednih roba Srbije.
Koliko će ga tačno biti za tržište i po kojoj ceni znaće se tek kada žetva dovoljno odmakne, jer je reč o berzanskoj robi čija cena zavisi i od kretanja na svetskom tržištu.
Najviše razloga za zabrinutost ima kada je reč o soji. Prostran navodi da su julske visoke temperature i nedostatak vlage značajno smanjili proizvodni potencijal ove kulture.
– Julske žege su praktično obrale rod soje – ocenio je Prostran, uz napomenu da proizvodnje neće biti dovoljno ni za sve domaće potrebe.
Soja je posebno osetljiva na ovakve vremenske uslove kada se gaji bez navodnjavanja, a sistemi za navodnjavanje i dalje nisu dovoljno zastupljeni u Srbiji. Zbog toga će, kako smatra Prostran, buduća proizvodnja soje morati da se prilagodi novim klimatskim uslovima.
– Onaj ko se odluči za soju moraće da razmišlja o tome da sve površine budu pod sistemima za navodnjavanje – rekao je on.
Prostran je podsetio i da je Srbija ranije podsticala proizvodnju genetski nemodifikovane soje, koja ima svoje tržište i tražena je u industriji.
Suncokret je ove godine zasejan na više od 300.000 hektara, ali se očekuju niži prinosi. Umesto projektovanih oko 3,5 tona po hektaru, procene sa terena trenutno govore o proseku od približno 2,5 tona.
Ipak, kvalitet zrna za sada nije sporan, pa bi, prema Prostranovoj oceni, trebalo da bude dovoljno sirovine za domaću proizvodnju ulja. Žetva suncokreta već je počela.
Šećerna repa se za sada relativno dobro drži, mada je i kod nje suša smanjila proizvodni potencijal. Konačna procena biće moguća tek nakon vađenja repe, koje počinje u septembru.
Zbog toga je, prema Prostranu, još rano govoriti o ukupnom prinosu i proizvodnji.
Osim ovogodišnjih prinosa, agroekonomistu posebno brine ono što čeka proizvođače na početku nove poljoprivredne godine.
Dugotrajna suša ostavila je zemljište izrazito suvim i ispucalim, što bi moglo ozbiljno da oteža osnovnu obradu i pripremu parcela za jesenju setvu uljane repice i pšenice.
– Mene više brinu uslovi zemljišta za novu poljoprivrednu godinu. Kako uzorati njivu na ovako suvom i popucalom zemljištu i pripremiti zemljište za setvu pšenice koja počinje već u oktobru – rekao je Prostran.
Prema njegovoj oceni, domaći bilans hrane neće biti ugrožen, ali bi Srbija zbog suše mogla da ostane bez dela planiranog izvoza.
Dodatni izazov predstavlja i transport poljoprivrednih proizvoda, posebno zbog niskog vodostaja Dunava, kojim se tradicionalno odvija značajan deo izvoza domaćih poljoprivrednih roba.
Izvor: FoNet
Foto: Envato; Image by CJ from Pixabay; Image by Tamás Kovács from Pixabay