Berba šljiva u Šumadiji privodi se kraju, a za razliku od prošle godine, ova sezona voćarima je donela kvalitetan rod i prinose iznad proseka. Ipak, proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja ne prati visoke troškove proizvodnje. Zbog toga mnogi najkvalitetnije plodove ostavljaju u hladnjačama, očekujući povoljniju cenu.
Porodica Vasiljević iz sela Gornja Trnava kod Topole ima oko 8.300 stabala šljive. Prema rečima voćara Mijaila Vasiljevića, ovogodišnji rod je među najboljima u poslednjih 20 godina.
– Mislim da do sada ovako nije rodilo nijedne godine i da je rod najveći u poslednjih 20 godina. Što se tiče kvaliteta, u mladim voćnjacima koji su u jarugama i pored potoka kvalitet je dobar, dok u starijim voćnjacima ima i kvalitetne, ali i sitne šljive – kaže Vasiljević.
Kako navodi, otkupna cena kretala se od oko 32 dinara, dok je bilo i šljive koja se otkupljivala po nižoj ceni.
– Zakaže jedna kultura, a druga ne zakaže i zbog toga se radi ne samo šljiva, već i jabuka, višnja, trešnja. Moraš svašta da radiš da bi uspeo – ističe Vasiljević.
Njegov brat Momčilo Vasiljević priprema poslednje palete šljive sorte stenlej za hladnjaču. Parcela od 83 ara dala je čak 20,5 tona šljive, ali su, kako kaže, troškovi proizvodnje sve veći.
– Ambalaža je poskupela, sada je gajba prosečno 85 dinara, dnevnica radnika je relativno visoka, a cena šljive je pala. Realno bi bilo da stenlej sada bude 55 ili 60 dinara, a mi ga plaćamo 45 dinara – kaže Momčilo Vasiljević.
Zbog niske otkupne cene, proizvođači sve češće najkvalitetnije plodove ostavljaju u hladnjačama, nadajući se da će cena porasti kada se završi berba.
– Ostavlja se mnogo šljiva i svako ko ima hladnjaču ostavi 10, 20 paleta, zavisno od kapaciteta, i najkvalitetniju šljivu ostavi na čuvanju, računajući da će cena, kroz petnaestak dana, kada nestane ovde šljive, biti povoljnija – objašnjava Vasiljević.
On podseća da čuvanje šljive nosi i određeni rizik, što se posebno pokazalo prošle godine, kada su hladnjačari imali velike gubitke.
– Prošle godine smo šljivu plaćali 100 dinara na otkupu, a nismo mogli da je izvezemo jer je stigla moldavska šljiva. Na kraju smo poslednje količine dali ovde na sušenje za 60 dinara. To je rizik poslovanja hladnjačara, neke godine zaradiš, neke godine izgubiš, ali se u principu sve to poklopi i ide se dalje – navodi Vasiljević.
Najkvalitetnija šljiva iz šumadijskih voćnjaka uglavnom se izvozi na tržišta zapadne Evrope.
– Dominantno izvozimo u Zapadnu Evropu. Ja izvozimo u Poljsku, Sloveniju i Hrvatsku, a ima i ljudi koji izvoze u Nemačku, gde je izuzetno dobar plasman. Sve ide na zapad jer nema Rusije, što je velika šteta, jer smo mi nekada najviše izvozili za Rusiju i bila je mnogo bolja cena – kaže Vasiljević.
Za izvoz se, kako dodaje, traži čvrsta šljiva koja može duže da izdrži transport i stajanje u prodavnicama.
– Zapad traži da ona bude tvrda, da može dugo da stoji, recimo tridesetak dana u prodavnici, u njihovim marketima, da ne omekša i ne propadne – objašnjava on.
Voćari u Šumadiji ukazuju i na sve veće posledice klimatskih promena. Leta su toplija, a sušni periodi duže traju, zbog čega je, kako ocenjuju, za stabilnu proizvodnju neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti dovoljne količine vode tokom cele vegetacije.
Izvor: RTV
Foto: Envato