Optimalni rok za setvu uljane repice počeo je da teče, ali ratari će ove godine na mnogim parcelama morati da sačekaju kišu. Zemljište je izuzetno suvo, pa ga trenutno nije moguće kvalitetno pripremiti za setvu, dok bi seme položeno u suvu zemlju teško i neujednačeno nicalo.
Stručnjaci zato upozoravaju da se rokovi ne mogu posmatrati samo kroz datume u kalendaru. U uslovima promenljivog vremena mnogo je važnije obezbediti dobre uslove za nicanje i početni razvoj biljaka.
U Zrenjaninskom ataru, prema rečima proizvođača, kiše nije bilo gotovo tri meseca. Na pojedinim parcelama urađena je osnovna priprema zemljišta, ali za nastavak radova neophodna je vlaga.
– Da bi se radila druga priprema i setva, potrebno je najmanje 30 litara kiše po kvadratnom metru. Zemlja je veoma suva i trenutno nije moguće napraviti dobar setveni sloj – kaže jedan od proizvođača iz Zrenjanina.
On uljanu repicu poslednjih godina postepeno uvodi na sve veće površine i trenutno ona zauzima oko trećine od 120 hektara koje obrađuje. Iako je prošle godine setvu obavio tek 10. oktobra, ostvario je prinos od tri tone po hektaru.
– Poljoprivrednu proizvodnju ne možemo strogo vezivati za datume. Ako posle isteka optimalnog roka imamo odgovarajuću temperaturu i padavine, biljka može da se razvije dovoljno da spremno uđe u zimu – objašnjava on.
Prema proceni stručnjaka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, vremenski uslovi poslednjih godina sve češće otežavaju poštovanje optimalnih rokova. Kod uljane repice posebno je važno obezbediti ujednačeno nicanje, jer biljke koje krenu u različitim uslovima mogu u zimu ući neujednačenog stepena razvoja.
Kasnije to može otežati i zaštitu useva. Uljanu repicu tokom jeseni ugrožavaju različite štetočine, dok se istovremeno proizvođači suočavaju sa ograničenim izborom sredstava za njihovo suzbijanje.
Problem mogu predstavljati i korovi. Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja, u velikoj meri zavise od prisustva vlage, dok se tokom vegetacije mogu javiti i samonikle žitarice, posebno pšenica, koje konkurišu mladom usevu.
Zbog toga je, osim samog datuma setve, potrebno pažljivo proceniti stanje zemljišta, vremensku prognozu i očekivane uslove za nicanje.
Uljana repica ima snažan vretenast koren i zato je kvalitetna priprema zemljišta jedan od preduslova uspešne proizvodnje. Cilj nije samo usitniti površinski sloj, već obezbediti ravnomeran i stabilan setveni sloj i omogućiti korenu da se razvija bez prepreka.
U uslovima suše treba, međutim, izbegavati nepotrebne prohode mehanizacije, jer svaka dodatna obrada može povećati gubitak postojeće vlage.
Ako postoji zbijeni sloj zemljišta, način obrade treba prilagoditi njegovoj dubini i stanju zemljišta, ali i trenutnoj vlažnosti. Površina treba da bude ravna, setveni sloj dovoljno usitnjen, ali ne i pretvoren u prašinu.
Seme se u povoljnim uslovima najčešće polaže na dubinu od oko dva do tri centimetra. Posebnu pažnju treba obratiti na žetvene ostatke prethodnog useva. Nagomilana slama može otežati precizno polaganje semena i prekinuti njegov kontakt sa zemljištem, što dodatno doprinosi neujednačenom nicanju.
Normu setve ne treba određivati samo prema kilogramima semena po hektaru, već prema željenom sklopu, masi 1.000 semena, klijavosti i očekivanom poljskom nicanju. Za savremene hibride, u dobrim uslovima, cilj je najčešće oko 40–45 pravilno raspoređenih biljaka po kvadratnom metru, uz prilagođavanje sklopa roku setve i uslovima na parceli.
Izbor parcele takođe može značajno uticati na uspeh proizvodnje. Pšenica i kukuruz predstavljaju dobre preduseve, dok suncokret nije poželjan zbog botaničke srodnosti i zajedničkih problema u proizvodnji.
Pažnju treba obratiti i na prethodno korišćene herbicide. Na parcelama na kojima su primenjivani preparati sa mogućim rezidualnim delovanjem treba proveriti njihova ograničenja i karencu za naredne useve.
Pre setve korisno je uraditi analizu zemljišta. Pored osnovnih parametara plodnosti, kao što su pH vrednost, sadržaj organske materije, fosfora i kalijuma, na pojedinim parcelama može biti značajno odrediti i rezerve mineralnog azota.
– Cilj nije dati repici što više hraniva, već onoliko koliko joj je potrebno u skladu sa stanjem zemljišta, očekivanim prinosom, predusevom i raspoloživim rezervama. Kod uljane repice treba računati i na povećane potrebe za sumporom – ističe dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Sumpor je posebno važan zbog povezanosti njegovog metabolizma sa iskorišćavanjem azota. Njegov nedostatak može ograničiti efikasnost azotne ishrane i negativno uticati na prinos i kvalitet semena.
U Srednjem Banatu uljana repica poslednjih godina zauzima sve veće površine. Prošle godine ovom kulturom bilo je zasejano oko 3.000 hektara, a površine bi verovatno bile i veće da deo proizvođača zbog nepovoljnih uslova i pomeranja rokova nije odustao od setve.
Prema podacima Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, vremenske prilike snažno utiču na proizvodnju. Kašnjenje setve, ali i nedostatak padavina tokom proleća, mogu uticati na kondiciju biljaka i njihov potencijal prinosa.
Uprkos tome, uljana repica ostaje zanimljiva proizvođačima. Njena proizvodnja jeste zahtevnija od proizvodnje pšenice i ječma, ali joj ekonomsku atraktivnost daje relativno visoka cena u odnosu na druge ratarske kulture.
Proizvođači navode da je, uz prinos od oko tri tone po hektaru i cenu od približno 60 dinara za kilogram, prihod znatno veći nego kod kultura čiji su prinosi ili otkupne cene trenutno niži.
Pored toga, repica ima važnu ulogu u plodoredu. Uvođenjem ove kulture smanjuje se oslanjanje na proizvodnju zasnovanu pretežno na žitaricama i ravnomernije raspoređuju radovi tokom godine.
Uljana repica jeste kultura koja zahteva preciznu tehnologiju, ali njen uspeh počinje pravilnom procenom trenutka setve. U sadašnjim uslovima to znači pre svega sačekati dovoljnu količinu padavina, a zatim zemljište pripremiti tako da se sačuva što više raspoložive vlage.
Optimalni rokovi ostaju važna smernica, ali ne treba da budu razlog za setvu po svaku cenu. Bolje je nekoliko dana sačekati povoljne uslove nego položiti seme u suvo zemljište i rizikovati neujednačeno nicanje i slab početni razvoj useva.
Za proizvođače će zato i ove jeseni biti presudno da prate stanje zemljišta i vremensku prognozu i da odluku o ulasku u njivu donose prema stvarnim uslovima, a ne samo prema datumu na kalendaru.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay