Finska razmatra promenu načina na koji se poljoprivrednicima dodeljuju subvencije, sa ciljem da veći deo novca bude usmeren na ostvarene ekološke rezultate, a ne samo na površinu zemljišta ili sprovođenje propisanih mera.
Finska godišnje izdvaja oko 1,9 milijardi evra za podršku poljoprivredi. Deo sredstava dolazi iz budžeta Evropske unije, dok nešto više od polovine ukupnog iznosa obezbeđuje sama država. Sistem podrške ima za cilj da očuva proizvodnju hrane u specifičnim klimatskim uslovima, prehrambenu samodovoljnost i stanovništvo u ruralnim područjima.
Međutim, prema dostupnim analizama, dosadašnji model nije doneo očekivane rezultate kada je reč o smanjenju emisija iz poljoprivrede. Ovaj sektor učestvuje sa gotovo trećinom ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u Finskoj, dok oko devet od deset poljoprivrednika prima neku vrstu naknade za sprovođenje mera povezanih sa zaštitom životne sredine.
Jedan od problema sadašnjeg sistema jeste to što se subvencije uglavnom obračunavaju prema površini zemljišta ili na osnovu toga da li je određena mera sprovedena, a ne prema tome kakav je njen stvarni uticaj na životnu sredinu.
Kao primer navodi se naknada od oko 40 evra po hektaru za pokrivenost zemljišta tokom zime. Uslov za isplatu može biti ispunjen i ako na parceli posle žetve ostane strnište koje se do zime ne obrađuje.
Finski farmer Topi Manela smatra, međutim, da bi živ pokrivač zemljišta, uključujući detelinu i cikoriju, imao veće koristi. Takvi usevi tokom jeseni mogu nastaviti fotosintezu, zadržavati hraniva, doprinositi poboljšanju zemljišta i štititi ga od nepovoljnih vremenskih uslova tokom zime.
Manela primenjuje plodored i nastoji da zemljište što manje ostavlja golo, kako bi povećao njegovu plodnost i postepeno smanjio upotrebu mineralnih đubriva.
Izveštaj Fondacije Kalevi Sorsa ukazuje da naknade za zaštitu životne sredine u praksi velikim delom funkcionišu kao dodatak prihodima poljoprivrednika, umesto kao podsticaj za ostvarivanje konkretnih ekoloških ciljeva.
Zbog toga istraživači i stručnjaci predlažu promenu pristupa, posebno imajući u vidu da EU i države članice već pripremaju okvir nove zajedničke poljoprivredne politike za period koji počinje 2028. godine.
Heiki Lehtonen, profesor Finskog instituta za prirodne resurse i član Finskog klimatskog panela, smatra da bi poljoprivrednike trebalo nagrađivati za rezultate koji donose korist životnoj sredini, uključujući smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Prema njegovom mišljenju, promene treba uvoditi postepeno, ali je već sada potrebno jasno definisati koje ekološke rezultate država očekuje od poljoprivrednog sektora i u kojoj meri.
Finski Klimatski panel ukazuje da značajni ekološki efekti mogu biti ostvareni i bez smanjenja poljoprivredne proizvodnje. Problem je, između ostalog, u tome što sadašnji sistem nagrađuje samo održavanje zemljišta u određenom stanju, bez dovoljno snažnog podsticaja da se ostvari dodatna korist za životnu sredinu.
Farmer Topi Manela podržava model u kojem bi država postavila jasne ciljeve, dok bi sami proizvođači birali način na koji će ih ostvariti.
Takav pristup značio bi promenu logike subvencionisanja: umesto da se poljoprivredniku prvenstveno plaća određena aktivnost ili površina, veći značaj imao bi merljivi rezultat – na primer, smanjenje emisija, poboljšanje kvaliteta zemljišta ili efikasnije zadržavanje hraniva.
Promena sistema subvencija tako bi mogla da poveže ekonomsku podršku poljoprivrednicima sa konkretnim rezultatima u zaštiti životne sredine, bez nužnog odustajanja od proizvodnje hrane.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Pixabay, Pexels