Ovogodišnja berba grožđa u Srbiji počela je ranije nego što je uobičajeno u brojnim vinogradarskim krajevima. Visoke temperature ubrzale su sazrevanje, dok je dugotrajna suša na pojedinim područjima smanjila prinose i do 60 odsto.
Ipak, manji rod ne mora nužno da znači i lošiju godinu za vinare. Naprotiv, sitniji i rastresitiji grozdovi, kao posledica suše i slabijeg vegetativnog porasta, mogli bi da obezbede kvalitetniju sirovinu za proizvodnju vina.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Nebojša Marković kaže da su prinosi većine sorti zastupljenih u Srbiji uglavnom u granicama očekivanih, ali da postoje područja na kojima su značajno niži nego ranijih godina.
– To se posebno primećuje u južnim delovima Srbije, gde suša, ali i ožegotine na grožđu, naročito sa zapadne strane redova, utiču na smanjenje prinosa – navodi Marković.
Prema njegovim rečima, posledice suše vidljive su i na vegetativnom razvoju vinove loze. Ovogodišnji prirast slabiji je nego prethodnih godina, a grozdovi su nešto sitniji i rastresitiji nego što bi se očekivalo za pojedine sorte. To smanjuje količinu roda, ali istovremeno može imati povoljan uticaj na kvalitet budućih vina.
Poseban problem predstavlja brzina sazrevanja. Iako je vegetacija u početku godine kasnila, visoke temperature su kasniji razvoj značajno ubrzale, pa je period od kretanja lastara do berbe kraći nego što se očekivalo.
Zbog toga vinogradari moraju pažljivo da odrede trenutak berbe. Nije dovoljno pratiti samo sadržaj šećera, već i kiselost, stanje bobica i druge pokazatelje tehnološke zrelosti.
– Kod pojedinih sorti čekanje na uobičajeni termin može predstavljati dodatni rizik, jer bi grožđe u uslovima visokih temperatura moglo da izgubi deo vode, dok bi istovremeno došlo do daljih promena u odnosu šećera i kiselina – objašnjava Marković.
U ovogodišnjim uslovima prednost imaju vinogradi u kojima su sorte kalemljene na podloge otpornije na sušu. Kod njih su posledice nedostatka vode manje izražene. Na osetljivijim podlogama primećuju se ranije sazrevanje, žutilo i crvenilo lišća, kao i njegovo opadanje u zoni grozdova.
Gubitak lišća dodatno izlaže grozdove direktnom sunčevom zračenju, što povećava rizik od dehidracije bobica i pojave ožegotina. Ukoliko se berba odloži, moguće je i dalje smanjenje mase grožđa.
Istovremeno sazrevanje više sorti dodatno otežava organizaciju berbe, jer vinogradari u kratkom periodu moraju da obezbede radnu snagu, transport i prijem grožđa u vinarijama. Tehnolozi će, takođe, morati da prilagode preradu karakteristikama ovogodišnje sirovine.
– Ovogodišnju sezonu nije jednostavno oceniti kao potpuno dobru ili lošu. Na jednoj strani su smanjeni prinosi, sitniji grozdovi, suša i ožegotine, dok se na drugoj upravo zbog takvih okolnosti mogu otvoriti mogućnosti za proizvodnju kvalitetnog vina – ocenjuje Marković.
Konačna ocena berbe zato će zavisiti od vinograda do vinograda, ali i od sposobnosti proizvođača da pravovremeno odrede trenutak berbe i prilagode preradu ovogodišnjem grožđu.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Freepik