Srpski pčelari otvorili su novo, veliko tržište – prve pošiljke domaćeg meda stigle su u Kinu, a ukoliko izvoz bude nastavljen i proširen, otkupna cena mogla bi da poraste između 30 i 50 odsto. Za domaće pčelare to bi predstavljalo značajan pomak, imajući u vidu visoke troškove proizvodnje i trenutno nepovoljne otkupne cene.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je za Biznis.rs da su do sada u Kinu izvezene dve pošiljke, ukupne težine 2.700 kilograma. Med potiče iz pogona „Naš med“ u Rači, koji su izgradili pčelari uz podršku opštine Rača i države.
Reč je o prvom pogonu u Srbiji koji je dobio registraciju za izvoz meda u Kinu. Živadinović ističe da je otvaranju tog tržišta značajno doprinela država, kroz unapređenje ekonomskih odnosa sa Kinom i potpisivanje odgovarajućih sporazuma.
– Mi to ne bismo mogli sami. Mnogi iz Evropske unije pokušavali su da uđu na to tržište, pa nisu uspeli – rekao je Živadinović.
Prema njegovim rečima, ukoliko izvoz u Kinu zaživi u većem obimu, domaći pčelari mogli bi da dobiju znatno bolju cenu za svoj proizvod.
– Ako krene u većim količinama, cena u otkupu će biti 30 do 50 odsto veća nego sada, po odbitku svih troškova koji su inače jako visoki. Samo put robe do Kine traje 45 dana – naveo je Živadinović.
Takav rast cene bio bi posebno značajan u trenutku kada se pčelari suočavaju sa sve većim troškovima proizvodnje. Poseban problem predstavljaju gorivo i transport, naročito za pčelare koji sele košnice u potrazi za različitim pašama.
– Na benzin i dizel dajemo na hiljade evra godišnje jer, ako želite da intenzivno imate korist od pčela, morate intenzivno da selite. Ovako visoke cene goriva dovele su do dramatičnog rasta troškova – kaže Živadinović.
Dodatni problem predstavljaju klimatske prilike, zbog kojih pčelari sve teže mogu da procene kakva će biti pojedinačna paša. Zbog visokih troškova i rizika da paša podbaci, neki proizvođači odlučuju da ne sele košnice, što dodatno utiče na prinose.
Kako bi smanjili troškove, pčelari godinama traže povoljniju registraciju vozila koja se koriste isključivo za prevoz košnica, pčelarskih proizvoda i opreme. U toku su izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja kojima bi trebalo da bude omogućena povoljnija registracija takvih vozila, pod uslovom da se koriste isključivo za tu namenu.
Istovremeno, domaći proizvođači i dalje se bore sa nelojalnom konkurencijom i problemom falsifikovanog meda. Živadinović upozorava da se na tržištu prodaju proizvodi koji prolaze osnovne analize, ali po njegovoj oceni ne zaslužuju da budu nazvani medom.
On navodi da istraživanja ukazuju na visok udeo takvih proizvoda na tržištima širom Evrope, dok su analize meda direktno od pčelara, kako ističe, pokazivale znatno bolji kvalitet.
Problem je, prema njegovim rečima, i u tome što domaći proizvođači teško dolaze do rafova velikih trgovinskih sistema, dok je jeftiniji uvozni proizvod mnogo zastupljeniji.
Upravo zbog toga, otvaranje kineskog tržišta za srpski med predstavlja više od još jednog izvoznog posla. Za domaće pčelare ono bi moglo da znači pristup velikom tržištu, veću konkurenciju među otkupljivačima i, konačno, cenu koja bi bolje pratila sve veće troškove proizvodnje.
Za sada su u Kinu otišle prve količine. Pred pčelarima je sada mnogo važniji zadatak – da od prvih pošiljki naprave stabilan izvozni posao.
Izvor: Biznis.rs
Foto: ChatGPT/Agro TV