Klimatske promene mogle bi u narednim decenijama značajno da promene poljoprivrednu sliku Grčke, uz velike gubitke u biljnoj i stočarskoj proizvodnji i ozbiljne ekonomske posledice, pokazuje studija koju prenosi grčki dnevni list Ekathimerini.
Prema procenama istraživača, vrednost primarne poljoprivredne proizvodnje u Grčkoj mogla bi da bude smanjena za do milijardu evra godišnje u naredne tri decenije. Među područjima koja bi mogla biti najteže pogođena izdvajaju se Tesalija i Centralna Makedonija.
Kada se uračunaju i prosečne posledice ekstremnih vremenskih događaja, direktni gubici u biljnoj i stočarskoj proizvodnji mogli bi između 2021. i 2040. godine da dostignu 437 do 643 miliona evra godišnje. U najtežem klimatskom scenariju, procenjuje se da bi između 2041. i 2060. godišnji gubici mogli da porastu na 579 miliona evra do više od milijardu evra.
Istraživači kao ilustraciju mogućih razmera štete navode posledice oluje Danijel, koja je u septembru 2023. godine pogodila Tesaliju. Šteta koju je ovaj ekstremni vremenski događaj pričinio tom području premašila je dve milijarde evra.
Posledice klimatskih promena neće, međutim, biti ravnomerno raspoređene. Tesalija, Centralna Makedonija, Centralna Grčka, Istočna Makedonija i Trakija, Peloponez i Krit mogle bi zajedno da čine oko 78 odsto pada poljoprivredne proizvodnje, kao i približno 79 odsto gubitaka BDP-a i zaposlenosti povezanih sa poljoprivredom.
Posebno ranjivim smatraju se višegodišnje i voćarske kulture, a među njima se izdvaja maslina. Prema studiji, značajniji pad proizvodnje maslina mogao bi da usledi naročito nakon 2041. godine.
Jedan od razloga je nedostatak dovoljnog perioda zimskog mirovanja, odnosno potrebnog hlađenja, što može negativno da utiče na cvetanje i zametanje plodova. Više temperature i izraženiji nedostatak vode dodatno bi mogli da smanje prinose.
Problemi se očekuju i kod jabuka, krušaka, orašastih plodova, vinove loze i povrća koje se bere tokom leta. Proizvodnja citrusa takođe bi mogla da opadne sa porastom temperatura, iako bi deo gubitaka mogao da bude nadoknađen smanjenjem šteta od mraza.
Sa druge strane, breskve i trešnje mogle bi da imaju određenu korist od blažih zima i manjeg rizika od mraza.
Istraživači kao moguće mere prilagođavanja preporučuju raniju setvu, širenje sistema za navodnjavanje, korišćenje sorti tolerantnijih na visoke temperature i promene u načinu upravljanja zemljištem.
Ipak, naglašavaju da ne postoji jedno rešenje koje bi moglo da odgovara čitavoj zemlji. Mere bi, kako navode, morale da budu prilagođene lokalnim i regionalnim klimatskim i proizvodnim uslovima.
Studija dolazi u trenutku kada se grčka poljoprivreda već suočava sa sve izraženijim pritiskom visokih temperatura, suše i ekstremnih vremenskih događaja, koji poslednjih godina utiču na proizvodnju maslina, grožđa, povrća i drugih kultura.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato, Freepik