Veštačka inteligencija (AI) ubrzano postaje deo svakodnevnog poslovanja u poljoprivredi, od proizvođača i distributera poljoprivrednih inputa do trgovaca i samih proizvođača. Međutim, sa sve većom primenom ove tehnologije otvara se i pitanje koliko odluka može biti povereno algoritmima.
Kako navodi AgriBusiness Global, mogućnosti za primenu AI u sektoru poljoprivrede su brojne. Veštačka inteligencija može da pomogne u prognoziranju potražnje, upravljanju zalihama, organizaciji logistike, analizi agronomskih podataka, komunikaciji sa korisnicima i povećanju operativne efikasnosti.
Posebno veliki potencijal postoji u upravljanju lancem snabdevanja. AI može da predviđa potrebe tržišta, optimizuje nivoe zaliha, prepoznaje probleme u transportu i omogućava bolji pregled sve složenijih globalnih mreža snabdevanja. U sektoru u kojem pravovremena reakcija često ima veliki značaj, čak i relativno mala povećanja efikasnosti mogu doneti značajne koristi.
Ipak, poljoprivreda se razlikuje od mnogih drugih delatnosti jer pogrešna odluka može imati finansijske, ekološke i regulatorne posledice. Pogrešna preporuka povezana sa ishranom biljaka, zaštitom useva, raspodelom zaliha ili distribucijom proizvoda može se odraziti na čitav lanac vrednosti.
Problem, pritom, nije samo u mogućnosti da veštačka inteligencija pogreši. Mnogo veći izazov predstavlja činjenica da AI može da pruži veoma uverljiv odgovor čak i kada nema dovoljno informacija o lokalnim uslovima, kretanjima na tržištu ili stvarnoj situaciji na terenu.
Dodatni rizik predstavlja kvalitet podataka. Ako su podaci nepotpuni, netačni ili pristrasni, ni prognoze i preporuke koje AI generiše ne mogu biti pouzdane. Istovremeno se sve više otvaraju pitanja vlasništva nad podacima, njihove zaštite, privatnosti, pristupa informacijama i odgovornosti za odluke donete uz pomoć veštačke inteligencije.
To, međutim, ne znači da bi poljoprivreda trebalo da uspori primenu novih tehnologija. Naprotiv, iskustvo pokazuje da one mogu doneti najveću korist kada se kombinuju sa stručnim znanjem ljudi, jasnim procedurama i odgovarajućim nadzorom.
Cilj, kako se navodi, ne bi trebalo da bude zamena ljudi veštačkom inteligencijom, već korišćenje AI za brže prikupljanje i obradu informacija, bolje prognoze i kvalitetnije donošenje odluka, uz zadržavanje ljudske kontrole nad najvažnijim odlukama.
Upravo tu se nameće pitanje koje će sa razvojem tehnologije biti sve važnije: koliko poljoprivreda treba da veruje veštačkoj inteligenciji – i ko snosi odgovornost kada ona pogreši?
Foto: ChatGPT/Agro TV