Sve učestaliji sušni periodi ponovo su u prvi plan stavili pitanje navodnjavanja vojvođanskih oranica. Iako Pokrajina raspolaže ogromnim hidrotehničkim potencijalom, voda iz kanalske mreže danas se koristi za navodnjavanje svega dva do tri odsto poljoprivrednog zemljišta.
Vojvodina ima više od 22.000 kilometara kanalske mreže, čiji prvi obrisi datiraju još iz vremena Austrougarske. Sistem Dunav–Tisa–Dunav projektovan je tako da vodom može da obezbedi oko 900.000 hektara poljoprivrednih površina, ali značajan deo infrastrukture danas zahteva obnovu i bolje održavanje.
– Melioracija podrazumeva operacije koje imaju za cilj poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava zemljišta, ali sve to mora biti praćeno efikasnim sistemima za navodnjavanje – rekao je za Radio-televiziju Vojvodine Sava Kompalić, master inženjer poljoprivrede i poljoprivrednik iz Deronja.
Prema njegovim rečima, u uslovima sve izraženijih klimatskih promena poljoprivredna proizvodnja postaje sve rizičnija, posebno bez pouzdanog sistema za obezbeđivanje vode.
Zbog nedostatka funkcionalne infrastrukture pojedini proizvođači pribegavaju bušenju bunara i korišćenju podzemnih voda, dok bi obnova kanalske mreže i izgradnja novih crpnih stanica omogućile efikasnije korišćenje postojećih vodnih resursa.
Pitanje navodnjavanja i prilagođavanja poljoprivrede klimatskim promenama sve je značajnije i na regionalnom nivou. O tim temama biće reči i na predstojećem Agro-Balkanskom samitu u Grčkoj, koji će biti održan od 19. do 21. oktobra.
Za Vojvodinu, koja raspolaže jednim od najznačajnijih poljoprivrednih potencijala u regionu, pitanje je kako postojeću infrastrukturu ponovo staviti u funkciju i omogućiti proizvođačima sigurniju proizvodnju u godinama sa sve manje pouzdanih padavina.
Izvor: RTV
Foto: Envato, JVP „Voda Vojvodine“