Evropska mora ovog leta zabeležila su najviše prosečne temperature površinskog sloja u najmanje 45 godina merenja, što sve češće menja morske ekosisteme i ugrožava ribarstvo i zajednice koje od njega zavise, pokazala je analiza Rojtersa.
Prosečna temperatura evropskih mora od juna do avgusta iznosila je 21,6 stepeni Celzijusa, najviše od početka pouzdanih satelitskih merenja 1982. godine. Rekordne vrednosti zabeležene su od Lamanša do Sredozemnog mora. Kod španskog ostrva Majorka 5. avgusta izmerena je temperatura mora od 33,02 stepena, najviša ikada zabeležena.
Posebno izraženo zagrevanje registrovano je u Biskajskom zalivu, između severne Španije i zapadne Francuske. Prosečna temperatura tog područja tokom leta bila je 21,4 stepena, odnosno 2,4 stepena iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine. Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), temperatura je 13. avgusta dostigla 23,2 stepena, što je rekord za period satelitskih merenja.
Morski ekolozi upozoravaju da učestaliji i intenzivniji toplotni talasi menjaju sastav podvodnih ekosistema i utiču na vrste od kojih zavise ribarske zajednice. Biskajski zaliv je tokom 1980-ih u proseku imao nekoliko dana godišnje sa temperaturama znatno iznad istorijskog proseka, dok ih je do kraja avgusta ove godine zabeleženo čak 186.
Posledice su posebno vidljive na obali španske pokrajine Asturije, gde je, prema proceni profesora morske ekologije Hosea Manuela Rika Ordasa sa Univerziteta u Ovijedu, nestalo oko 95 odsto kelpa, velikih smeđih algi koje predstavljaju stanište i izvor hrane za brojne morske vrste.
Kelp uglavnom uspeva u vodi čija je temperatura niža od 20 stepeni Celzijusa, a takve temperature u tom delu Biskajskog zaliva sve su ređe. Njegov nestanak povezuje se sa smanjenjem brojnosti jastoga, rakova, morskih ježeva i drugih vrsta važnih za lokalno ribarstvo. Naučnici, ribari i ekološke organizacije pokušavaju da obnove šume kelpa sadnjom mladih biljaka uzgojenih u laboratorijama.
Istovremeno, toplije vode omogućavaju širenje vrsta koje ranije nisu bile uobičajene u pojedinim evropskim morima. U Sredozemno more kroz Suecki kanal ulaze brojne vrste poreklom iz Crvenog mora i drugih toplijih područja, a prema nedavnom izveštaju Kiparske akademije nauka, umetnosti i književnosti, u Sredozemlju je registrovano više od 1.000 alohtonih vrsta.
Promene su vidljive i u Lamanšu, gde je zabeležen nagli porast brojnosti hobotnica. Britanski ribari prošle godine ulovili su oko 2.600 tona hobotnice, dok je ovogodišnji ulov već premašio 3.000 tona. Pre 2025. godine godišnji ulov bio je manji od 30 tona.
Prema istraživaču Brajsu Stjuartu iz Morske biološke asocijacije u Plimutu, larve hobotnica stižu u britanske vode morskim strujama, ali su ranije teško preživljavale niske temperature. Zagrevanje Lamanša sada im omogućava uspešno razmnožavanje.
Porast brojnosti hobotnica doneo je korist delu ribara, ali istovremeno ugrožava ulov rakova, jastoga i kapica, kojima se hobotnice hrane. Predstavnica zadruge ribara iz južnog Devona Bešli Pul opisala je 2026. godinu kao „apokalipsu hobotnica“, navodeći da su pojedini ribari tokom celodnevnog izlaska uspevali da ulove samo jednog raka.
Naučnici upozoravaju da je teško predvideti koliko će ove promene trajati i koje će vrste dugoročno opstati.
– Brzina kojom se ovo događa je iznenađujuća. Rekordi se na mnogim mestima obaraju gotovo svakog dana – rekao je Žan-Pjer Gatuzo, naučnik francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja.
Okeani apsorbuju najveći deo viška toplote nastalog usled zagrevanja atmosfere i zadržavaju je duže od kopna i atmosfere. Učestaliji i intenzivniji morski toplotni talasi zato bi dugoročno mogli da promene evropske morske ekosisteme, sastav ribljeg fonda i način života priobalnih zajednica.
Foto: Pexels