Kako navodi portal EU Perspectives, države članice Evropske unije traže veću slobodu u odlučivanju o načinu na koji će posle 2027. godine raspoređivati milijarde evra namenjene poljoprivredi, dok Evropska komisija upozorava da previše nacionalne fleksibilnosti može oslabiti zajednički karakter Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Pitanja ko će imati pravo na podršku, kako ograničiti najveća plaćanja i koliko slobode ostaviti državama biće među ključnim temama reforme za period od 2028. do 2034. godine.
Komesar za poljoprivredu EU Kristof Hansen upozorio je da bi prevelika mogućnost izbora na nacionalnom nivou mogla dovesti do sistema u kojima bi poljoprivrednici u različitim državama članicama imali veoma različite uslove. On smatra da određena zajednička pravila moraju ostati na nivou EU kako bi se očuvali jednaki uslovi konkurencije i jedinstveno tržište.
– Čuo sam reč dobrovoljno, dobrovoljno, dobrovoljno. Ako idemo ka dobrovoljnom, gde ostaje zajedništvo ove politike? – rekao je Hansen tokom ranijih pregovora.
Jedno od najosetljivijih pitanja je ko treba da dobija novac iz ZPP. Hansen se zalaže za snažnije usmeravanje podrške ka poljoprivrednicima koji se zaista bave proizvodnjom, uz jasnije definisanje pojma „aktivni poljoprivrednik“. Istovremeno se razmatraju smanjenje najvećih direktnih plaćanja i njihovo ograničavanje, odnosno takozvani degresivni model i „cap“ za najveće korisnike.
Države članice, međutim, ukazuju na velike razlike između svojih poljoprivrednih sistema. Model koji odgovara zemlji sa velikim brojem malih porodičnih gazdinstava ne mora imati isti efekat u državama u kojima dominiraju velika komercijalna gazdinstva. Zbog toga više vlada traži mogućnost da same odlučuju kako će ostvariti zajedničke ciljeve ZPP.
Među državama koje traže veću fleksibilnost je i Nemačka, koja se protivi obaveznom ograničavanju plaćanja najvećim korisnicima. Slične zahteve za većim prostorom za nacionalno odlučivanje imaju Mađarska, Slovačka, Švedska, Estonija i Češka. Belgija, sa druge strane, podržava obavezno smanjenje i ograničavanje plaćanja, ali želi veću fleksibilnost na nacionalnom i regionalnom nivou u načinu njihove primene.
Slovačka je upozorila da bi, prema njenoj proceni, primena predloženih pravila na sadašnji sistem podrške smanjila sredstva za njenu poljoprivredu sa oko 2,8 milijardi na približno milijardu evra. Slovačka vlada smatra da bi takve promene posebno pogodile velika komercijalna gazdinstva koja zapošljavaju radnike i ulažu u proizvodnju.
U pregovorima značajno mesto zauzima i zaštita poljoprivrede od klimatskih rizika. Ekstremne vremenske prilike, uključujući suše, poplave i mrazeve, povećavaju troškove i rizike za proizvođače, zbog čega Hansen zagovara veća ulaganja u otpornost, upravljanje vodom, zaštitu zemljišta i modernizaciju poljoprivrede.
Posebno pitanje je veličina poljoprivredne rezerve EU, koja trenutno iznosi 450 miliona evra godišnje. Hansen smatra da taj iznos nije dovoljan za odgovor na štete koje poljoprivrednici trpe zbog klimatskih nepogoda. Neke države članice traže jače sisteme osiguranja i upravljanja rizicima. Španija je predložila evropski sistem reosiguranja, dok Italija zagovara snažniju zaštitu od velikih suša, poplava i mrazeva.
Učesnici pregovora uglavnom se slažu i da buduća ZPP mora više da podrži mlade poljoprivrednike i nove proizvođače, ali se razlikuju oko načina na koji bi to trebalo sprovesti. Holandija, na primer, podržava izdvajanje šest odsto sredstava ZPP za mlade poljoprivrednike, ali želi veću slobodu u načinu raspodele tog novca.
Ministri poljoprivrede EU su 28. septembra ocenili da je u pregovorima o ZPP posle 2027. ostvaren napredak, posebno u uspostavljanju ravnoteže između zajedničkih pravila i fleksibilnosti potrebne zbog različitih nacionalnih okolnosti. Istovremeno su zatražili dodatnu fleksibilnost kod smanjenja i ograničavanja direktnih plaćanja, kao i preciznije definicije „poljoprivrednika“ i „aktivnog poljoprivrednika“.
Irska, koja predsedava Savetom EU, želi da se na sastanku ministara poljoprivrede 26. i 27. oktobra postigne delimični opšti pristup o budućoj ZPP. Do tada će pregovori biti usmereni na pronalaženje ravnoteže između veće fleksibilnosti za nacionalne poljoprivredne sisteme i zajedničkih pravila koja bi trebalo da važe širom EU.
Foto: ChatGPT/Agro TV