Srpska poljoprivreda sve veći prihod ostvaruje izvozom hrane, a domaći proizvodi sve češće pronalaze put i do tržišta izvan tradicionalnih izvoznih destinacija. Poseban prostor za širenje predstavljaju tržišta Bliskog istoka i Afrike, ali uspeh na njima zahteva kvalitet, stabilnost isporuke i pouzdane poslovne partnere.
Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije dostigao je 2025. godine oko 5,2 milijarde evra, uz rast izvoza prerađevina i sve veću zastupljenost proizvoda na novim tržištima.
Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije kaže da su tržišta Bliskog istoka posebno privlačna zbog velike kupovne moći, ali da srpski proizvođači na njima ne mogu da se oslanjaju prvenstveno na cenu.
– To je tržište gde ne dolazite sa cenom kao komparativnom prednošću, nego kvalitetom i stabilnošću – ističe Jovanović.
Prema njegovim rečima, dodatni izazov predstavljaju logistika i transport, posebno zbog globalnih kriza i rizika na ključnim transportnim pravcima. Ipak, interesovanje za kvalitetne proizvode postoji, naročito za voće i proizvode sa većom dodatom vrednošću.
Srbija bi, ocenjuje Jovanović, mogla značajno da poveća vrednost izvoza prelaskom sa primarnih proizvoda na prerađevine. Dok se jabuka ili smrznuta malina relativno lako plasiraju kao sirovina, za džemove, sokove i druge gotove proizvode potrebno je pronaći put do krajnjeg potrošača i mnogo više ulagati u marketing.
Kao primer navodi Italiju, koja je tokom nekoliko decenija uspela da izgradi snažan nacionalni brend u prehrambenoj industriji. Sličan pristup, u meri koja je realna za Srbiju, mogao bi da bude jedan od pravaca budućeg razvoja.
Za povećanje izvoza važni su i stabilni prinosi, ulaganje u znanje i savremene tehnologije. Jovanović ukazuje na primer Holandije, koja sa približno uporedivom obradivom površinom kao Vojvodina ostvaruje višestruko veći izvoz hrane.
– Ti primeri su takvi zahvaljujući ogromnom ulaganju u znanje, u razvoj tehnologije proizvodnje i povećanje prinosa – navodi Jovanović.
Veliki potencijal postoji i na afričkom tržištu, ali ono se značajno razlikuje od zemlje do zemlje. Dok pojedine države imaju relativno nisku kupovnu moć, druge, poput Južnoafričke Republike, nude znatno veće mogućnosti za plasman kvalitetnih proizvoda.
Kada je reč o Bliskom istoku, dodatnu prednost predstavljaju sporazumi o slobodnoj trgovini i mogućnosti za jačanje privredne saradnje. Istovremeno, reč je o zahtevnim tržištima sa visokim standardima, koji, prema Jovanovićevim rečima, u mnogim segmentima mogu da pariraju standardima Evropske unije.
Za Srbiju se tako otvara prostor da, uz veća ulaganja u proizvodnju, tehnologiju i preradu, postojeći izvoz hrane ne samo poveća u količini, već i u vrednosti.
Izvor: RTS
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato