Svetska poljoprivreda ulazi u period povećanog rizika zbog snažnog El Ninja, klimatskog fenomena koji bi tokom jeseni i zime mogao da dostigne intenzitet kakav nije viđen decenijama. Posledice bi mogle da se osete kroz prinose pojedinih useva, proizvodnju hrane, cene poljoprivrednih proizvoda i sigurnost snabdevanja na globalnom tržištu.
Prema najnovijim procenama Svetske meteorološke organizacije, El Ninjo će se gotovo sigurno zadržati najmanje do februara 2027. godine, a prognoze ukazuju da bi mogao da bude jedan od najsnažnijih događaja od početka sistematskog praćenja ovog fenomena. Temperatura površine mora u centralnom i istočnom tropskom Pacifiku mogla bi između oktobra i decembra da dostigne čak 3,7 stepeni Celzijusa iznad proseka.
El Ninjo menja atmosfersku cirkulaciju i raspored padavina širom sveta. Dok pojedinim područjima donosi više kiše, druga mogu da se suoče sa dugotrajnim sušama, visokim temperaturama i požarima. Upravo zbog toga njegov uticaj na poljoprivredu nije isti u svim delovima sveta.
Analize Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pokazuju da su među posebno ugroženim područjima Sahel, južna Afrika, delovi južne i jugoistočne Azije, Centralna Amerika i Karibi. U pojedinim oblastima ovih regiona verovatnoća pojave suše povezanih sa El Ninjom prelazi 50 odsto.
Posebno zabrinjava mogućnost istovremenog pritiska na više poljoprivrednih sektora. Suša može smanjiti prinose žitarica i ugroziti pašnjake, dok obilne padavine i poplave mogu uništiti useve, erodirati zemljište i oštetiti infrastrukturu. Promene temperature mora mogu uticati i na ribarstvo.
Veliki rizik predstavljaju i posledice koje se prenose sa jednog tržišta na drugo. Poremećaji u proizvodnji kakaa, kafe, šećera, palminog ulja, žitarica i drugih roba mogu uticati na međunarodne tokove hrane i dovesti do povećanja cena. Rabobank, na primer, već upozorava na povećane rizike za kakao, palmino ulje, robusta kafu, šećer i australijske žitarice.
Ipak, snažan El Ninjo ne znači automatski globalni pad proizvodnje hrane. Podaci Evropske komisije pokazuju da je ukupna svetska proizvodnja kukuruza, pšenice i pirinča tokom ranijih jakih i veoma jakih El Ninjo događaja uglavnom ostajala relativno stabilna. U najtežem slučaju od 1980. godine globalna proizvodnja ovih useva bila je oko 3,9 odsto niža nego godinu ranije. Za 2026/27. godinu američko Ministarstvo poljoprivrede trenutno očekuje proizvodnju ovih useva oko 2,7 odsto nižu nego prethodne sezone, ali i dalje drugu najveću u istoriji.
To znači da će ključna razlika biti između regiona. Dok pojedini proizvođači mogu pretrpeti ozbiljne gubitke, drugi bi zbog promenjenog režima padavina mogli imati povoljnije uslove za proizvodnju. Upravo takva neravnomerna raspodela uticaja može dodatno zakomplikovati međunarodnu trgovinu hranom.
Poseban problem predstavlja činjenica da El Ninjo dolazi u trenutku kada su poljoprivredna tržišta već pod pritiskom visokih troškova energije i đubriva. FAO upozorava da će kretanje svetskih tržišta hrane u narednom periodu u velikoj meri zavisiti od vremenskih uslova, cena energije i đubriva, geopolitičkih tenzija i trgovinske politike.
Svetski program za hranu (WFP) upozorava da bi snažan El Ninjo mogao dodatno da pogorša prehrambenu nesigurnost u najranjivijim zemljama. Prema njegovim procenama, do kraja 2027. godine čak 274 miliona ljudi u 45 zemalja moglo bi da bude suočeno sa akutnom prehrambenom nesigurnošću, što je 49 miliona više nego danas.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da je prednost ovog klimatskog događaja u tome što se njegov razvoj može pratiti unapred. Rano upozoravanje, prilagođavanje setvenih planova, obezbeđivanje semena i stočne hrane, upravljanje vodnim resursima i pravovremena pomoć ugroženim proizvođačima mogu značajno smanjiti posledice.
Zbog toga će El Ninjo 2026/27. biti mnogo više od meteorološkog fenomena. Njegov razvoj predstavljaće veliki test otpornosti svetske poljoprivrede, prehrambenih sistema i međunarodnog tržišta hrane.
Izvor: AgroLatam
Foto: ChatGPT/Agro TV