Prvi pčelarski sajam jugozapadnog Balkana „Tromeđa” održan je na Zlatiboru, gde je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić istakao da falsifikati meda ugrožavaju tržišni položaj proizvođača i narušavaju poverenje potrošača.
– Pravi med nije industrijski proizvod koji može da se napravi po receptu. Iza svake tegle pravog meda stoje milioni letova pčela, rad pčelara, priroda i vreme koje niko ne može da kontroliše. Nedopustivo je da se takav proizvod na tržištu takmiči sa falsifikatima. Pravi med mora da ima svoju vrednost, a pošten pčelar ne sme da bude kažnjen zato što neko drugi vara potrošače – rekao je Glamočić na otvaranju manifestacije.
Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glamočić je naglasio da zaštita autentičnosti meda nije samo pitanje inspekcijskog nadzora već i zaštite proizvođača koji poštuju pravila, kao i prava građana da znaju šta kupuju.
On je istakao da se uspeh u pčelarstvu ne može meriti samo brojem košnica i količinom proizvedenog meda, već pre svega prihodom koji proizvođači ostvaruju.
– Nije uspeh imati sto košnica ako od njih ne možete pristojno da živite. Uspeh je kada pčelar ima zdrave pčelinje zajednice, stabilnu proizvodnju, sigurnog kupca i cenu koja pokriva njegov trud i troškove. Moramo da govorimo o tome koliko pčelar zaista može da zaradi od svog rada – poručio je Glamočić.
Ukazao je i na sve nepredvidivije vremenske prilike, prolećne mrazeve i letnje suše, zbog kojih prinosi meda ostaju niski čak i u godinama kada pčelari imaju veliki broj pčelinjih zajednica. Zbog toga je naglasio značaj stručnih znanja koja omogućavaju povećanje produktivnosti i smanjenje troškova proizvodnje.
Glamočić je ukazao i na važnost direktne prodaje, pakovanja, prerade i povezivanja pčelarstva sa turizmom, posebno u turističkim centrima poput Zlatibora.
Pozdravio je predstavnike pčelarskih organizacija iz regiona i istakao da se proizvođači suočavaju sa sličnim klimatskim i tržišnim izazovima, zbog čega razmena iskustava i zajedničke stručne aktivnosti mogu da doprinesu ekonomski uspešnijem pčelarstvu.
Govoreći o značaju pčelarstva za poljoprivredu, podsetio je da je oprašivanje jedna od najvažnijih uloga pčela, posebno u voćarstvu i proizvodnji semenskih useva. Naglasio je da pčelarstvo nije sporedna grana poljoprivrede, već jedan od temelja proizvodnje hrane.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ocenio je da se pčelarstvo suočava sa velikim izazovima, pre svega zbog pada cena meda, nelojalne konkurencije i velikih gubitaka pčelinjih zajednica.
– Moramo da tražimo rešenja kako da povećamo ekonomičnost i smanjimo troškove, da bismo uspeli da se izborimo sa nelojalnom konkurencijom. Pred nama su brojni izazovi i moramo zajednički da ih rešavamo. Potrebno je da se usaglasimo, da nađemo realna, optimalna rešenja i da ih primenimo – poručio je Živadinović.
Naveo je da je, uz podršku države, započet izvoz meda u Kinu, za sada u simboličnim količinama, uz očekivanje da će se plasman postepeno povećavati. Takođe je istakao da je uz podršku Ministarstva privrede obezbeđena nabavka automatske linije za pakovanje kapaciteta 2.000 tegli na sat.
Prema njegovim rečima, bolja organizacija prodaje i pristup novim tržištima, uz podršku države, mogli bi pčelarima da omoguće otkupne cene od 30 do 50 odsto više od trenutnih tržišnih cena.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović istakao je da lokalna samouprava podržava pčelare i druge poljoprivredne proizvođače, posebno u zaštiti geografskog porekla, promociji i plasmanu tradicionalnih proizvoda.
Poručio je da je neophodno zajedničko delovanje kako bi se tradicionalni proizvodi zaštitili i unapredila domaća proizvodnja, dodajući da će opština Čajetina nastaviti da pomaže pčelarima. Izrazio je i očekivanje da će sajam „Tromeđa” postati tradicionalna manifestacija.
Sajam je organizovao Savez pčelarskih organizacija Srbije, u saradnji sa pčelarskim organizacijama iz regiona i uz podršku opštine Čajetina. Okupio je predstavnike pčelarskih organizacija iz Srbije, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Program manifestacije bio je posvećen ekonomičnosti pčelarenja, povećanju produktivnosti, smanjenju troškova i prilagođavanju proizvodnje klimatskim promenama.
Foto: MPŠV