Godišnja dozvola za rekreativni ribolov u Srbiji košta 9.000 dinara, dok u pojedinim zaštićenim područjima cena dostiže 10.000 dinara. Ipak, ribolovce više od troškova dozvole brinu krivolov, nedovoljna kontrola i sve slabiji riblji fond.
Povećanje cene dozvola ne bi rešilo ove probleme, već bi prioritet trebalo da budu efikasniji nadzor i bolja zaštita voda, ocenjuje Mihajlo Živković iz pančevačke ribolovačke radnje Plovak Plus.
Prema njegovim rečima, sadašnja cena dozvole odgovara kupovnoj moći građana, a sredstva od njene prodaje namenjena su, između ostalog, finansiranju ribočuvarske službe i održavanju voda.
– Poskupljenje ne bi rešilo sivu zonu, verovatnije bi još više ljudi gurnulo u nju. Ribolov na crno je itekako zastupljen. Problem nije u ceni, nego u kontroli. Čuvarska služba svedena je na minimalan broj ljudi koji fizički ne mogu da pokriju dodeljena područja i obezbede red na vodi – ističe Živković.
Kako dodaje, na pojedinim delovima reka mali broj čuvara nadzire desetine kilometara, a suočavaju se i sa pretnjama i napadima. Zbog toga smatra da bi trebalo povećati broj kontrola, umesto dodatno opterećivati ribolovce koji uredno plaćaju dozvole.
Na potrošnju za ribolovačku opremu značajno utiče i kupovna moć stanovništva. Većina kupaca opremu nabavlja postepeno i pažljivo razmatra svaku kupovinu, dok su ozbiljnija ulaganja u kvalitetne štapove, mašinice i elektronsku opremu, poput sonara, karakteristična za manji broj zaljubljenika u ovaj hobi.
Na poslovanje ribolovačkih radnji utiču i vremenske prilike i stanje voda. Tokom velikih vrućina, niskog ili mutnog vodostaja i jakog vetra, ribolovci ređe izlaze na vodu, što se odmah odražava na prodaju opreme.
U takvim periodima raste interesovanje za kupovinu preko interneta, jer kupci imaju više vremena da pregledaju ponudu i uporede cene. Prema Živovićevim rečima, najveći deo onlajn porudžbina u njihovoj radnji stiže sa mobilnih telefona, dok su proleće i jesen najaktivniji periodi za prodaju. U jesen se posebno traži oprema za ribolov grabljivica, pre svega smuđa i štuke.
Male specijalizovane radnje istovremeno se suočavaju sa konkurencijom velikih trgovinskih lanaca i internet prodavnica, koje zahvaljujući velikim količinama nabavljene robe mogu da ponude konkurentne cene.
– Mi smo u radnji od 1988. godine i rano smo shvatili da internet nije opcija nego obaveza. Trudimo se da sajt bude savremen, brz i prilagođen telefonu, da kupac lako pronađe ono što traži i da imamo dobre ponude – navodi Živković.
Prednost manjih radnji, prema njegovim rečima, jeste specijalizovano znanje i neposredan odnos sa kupcima. Zaposleni koji se i sami bave ribolovom mogu da preporuče odgovarajuću opremu, objasne koji štap odgovara određenoj mašinici ili koja je varalica prikladna za ribolov smuđa u određenom periodu godine.
Ipak, dugoročno najveći problem za budućnost ovog hobija predstavlja slabljenje ribljeg fonda. Živković navodi da su među glavnim uzrocima krivolov, zagađenje, regulacija vodotokova, promene vodostaja i sve toplija leta.
– Ljudi se vraćaju sa vode praznih ruku češće nego pre deset godina i to je najveća pretnja ovom hobiju – upozorava on.
Kao moguće mere za poboljšanje stanja, Živković predlaže veća izdvajanja za ribočuvarsku službu, redovno poribljavanje reka i jezera autohtonim vrstama i javno objavljivanje rezultata tih aktivnosti. Uz to, neophodno je efikasnije kažnjavanje krivolova, jer kazne koje se ne naplaćuju ne predstavljaju delotvornu prepreku nezakonitom ribolovu.
Izvor: Biznis.rs
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato, JVP „Vode Vojvodine“