Italija je i dalje neprikosnoveni lider u proizvodnji testenina u Evropskoj uniji, sa 4,2 miliona tona proizvedenih tokom prošle godine, što čini oko 69 odsto ukupne proizvodnje u EU. Ipak, uprkos snažnoj proizvodnji i izvozu, italijansko tržište suočava se sa padom domaće potrošnje, na koji utiču rast cena i demografske promene.
Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, ukupna proizvodnja testenina u EU prošle godine iznosila je 6,1 milion tona. Na drugom mestu našla se Španija sa 379.000 tona, odnosno oko šest odsto proizvodnje, dok je Nemačka proizvela 304.000 tona, što odgovara udelu od približno pet odsto. Nemačka je, uprkos domaćoj proizvodnji, uvezla i gotovo pola miliona tona testenina, uglavnom iz Italije. Procenjuje se da svetska proizvodnja iznosi oko 17,3 miliona tona godišnje.
U Evropskoj uniji dominiraju testenine bez jaja, koje čine 82 odsto ukupne proizvodnje. U Italiji je udeo testenina sa jajima iznosio 17 odsto, dok je u Španiji bio svega dva odsto. Nemačka se izdvaja drugačijom tradicijom, pa su testenine sa jajima činile 46 odsto njene proizvodnje.
Italija je ujedno najveći izvoznik testenina u EU, ali i njihov najveći potrošač. Prosečna godišnja potrošnja po stanovniku u toj zemlji iznosi 23,5 kilograma. U Grčkoj se godišnje troši nešto više od 12 kilograma po osobi, a u Nemačkoj približno deset kilograma.
Značaj ove industrije za italijansku privredu ogleda se i u ukupnom prometu, koji dostiže oko 13,5 milijardi evra, dok se dodatne tri milijarde evra prihoduje od poreza na dodatu vrednost. Ipak, prema pisanju italijanskog poslovnog portala Il Sole 24 Ore, domaće tržište testenina beleži pad, između ostalog zbog poskupljenja i promena u demografskoj strukturi stanovništva.
Proizvođači nastoje da odgovore na promene u potražnji ulaganjem u istraživanje, razvoj i nove proizvode. Prema procenama Italijanske unije proizvođača hrane, industrija testenina godišnje ulaže oko 550 miliona evra u istraživanje i razvoj, što predstavlja približno deset odsto njenog prihoda.
Među proizvodima koji dobijaju sve više pažnje nalaze se bezglutenske i visokoproteinske testenine, kao i varijante sa povećanim sadržajem vlakana, probioticima i mineralima. Iako bezglutenska testenina i dalje zauzima nešto više od jedan odsto tržišta, interesovanje za nju prevazilazi krug potrošača koji ne podnose gluten.
Svetski dan testenina obeležava se 25. oktobra, a inicijativu su 1995. godine pokrenuli proizvođači iz različitih zemalja na Svetskom kongresu testenina u Rimu. Kongres se od 1998. godine održava u različitim gradovima, a ovogodišnji skup zakazan je za 27. i 28. oktobar u Parmi, u Italiji.
Foto: Freepik