Poljoprivrednici u Vojvodini poslednjih godina sve više seju plavi konzumni mak, čija je proizvodnja isplativija od pojedinih tradicionalnih ratarskih kultura. Najveći deo roda namenjen je izvozu u Austriju i Nemačku, izjavio je za Betu proizvođač i izvoznik Nenad Gostović.
Prema njegovim rečima, mak se u Vojvodini trenutno uzgaja na 5.000 do 6.000 hektara, dok je ukupna površina pod ovom kulturom u Evropi oko 100.000 hektara. Gostović sa kooperantima organizuje proizvodnju na približno 2.500 hektara, a interesovanje poljoprivrednika raste, iako je širenje proizvodnje ograničeno potrebama tržišta.
Otkupna cena plavog maka kreće se od 190 do 200 dinara po kilogramu, dok prinosi iznose od 700 do 1.300 kilograma po hektaru. Najveći evropski proizvođač je Češka, sa oko 40.000 hektara pod ovom kulturom, zbog čega ima značajan uticaj i na formiranje cena na svetskom tržištu.
Mak se koristi u prehrambenoj i pekarskoj industriji, a njegovo uvođenje u setvenu strukturu omogućava raznovrsniji plodored i smenu useva na parcelama. Prema rečima proizvođača, ova kultura dobro podnosi sušu, nema mnogo štetočina i ne zahteva velika ulaganja. Seje se u jesen, a žetva se obavlja kombajnom za pšenicu uz odgovarajuća podešavanja.
Poljoprivrednik Filip Ivković Ivandekić ove godine je mak posejao na 20 hektara. Kako je naveo, proizvodnja je jednostavnija i zahteva manja ulaganja u odnosu na neke druge ratarske kulture, dok je zarada, prema njegovoj proceni, oko 20 odsto veća nego kod pšenice. Ipak, uprkos solidnoj isplativosti, mogućnosti za proširenje proizvodnje ograničene su potražnjom na tržištu.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato