Poljoprivreda raspolaže sa sve više podataka o zemljištu, usevima, vremenskim uslovima i proizvodnji, ali njihova rascepkanost i nejasna pravila korišćenja ograničavaju mogućnosti za unapređenje poslovanja. Primeri iz Indije i Evrope pokazuju da povezivanje podataka može da ubrza isplatu pomoći, olakša pristup finansiranju i omogući efikasnije upravljanje gazdinstvima.
Koliko je brz pristup informacijama važan pokazuje primer indijske države Maharaštra, gde su poplave i obilne padavine tokom sezone useva 2025. godine ugrozile egzistenciju miliona poljoprivrednika. Zahvaljujući digitalnoj infrastrukturi AgriStack, nadležne službe proverile su podatke za 8,9 miliona poljoprivrednika i za pet dana isplatile više od 140 milijardi rupija, odnosno oko 1,46 milijardi dolara pomoći za saniranje posledica nepogoda.
Digitalni sistem omogućio je da se već provereni podaci o proizvođačima, zemljištu i ispunjenosti uslova iskoriste za bržu isplatu pomoći, bez ponavljanja dugotrajnih administrativnih postupaka.
Sateliti, senzori, dronovi, poljoprivredne mašine i mobilni telefoni danas prikupljaju ogromne količine podataka koji mogu da pomognu proizvođačima da preciznije koriste vodu i đubriva, planiraju setvu, upravljaju klimatskim rizicima i lakše dolaze do kredita i osiguranja.
Međutim, podaci su često raspoređeni u različitim sistemima koji međusobno ne komuniciraju. Podaci o zemljištu mogu da se nalaze u jednoj bazi, istorija useva u drugoj, a informacije o stanju zemljišta u laboratorijskim evidencijama. Nepotpuni ili zastareli zapisi dodatno otežavaju njihovu upotrebu.
Važno pitanje je i poverenje poljoprivrednika. Oni moraju da znaju ko ima pristup njihovim podacima, u koje svrhe se oni koriste i kakvu korist mogu da očekuju. Zbog toga su neophodni zajednički standardi, jasna pravila, zaštita privatnosti i mogućnost da proizvođači isprave netačne podatke ili ospore njihovu zloupotrebu.
Indijski AgriStack povezuje digitalne identitete poljoprivrednika, geografske podatke o zemljištu i evidencije zasejanih površina. Prema podacima navedenim u analizi, do 3. avgusta 2026. godine kreirano je više od 103 miliona identifikacionih oznaka poljoprivrednika, dok je tokom zimske sezone 2025/2026. digitalnim popisom useva obuhvaćeno više od 313 miliona parcela.
Ovi podaci mogu da olakšaju pristup državnim podsticajima, osiguranju useva, kreditima, otkupu poljoprivrednih proizvoda i stručnim savetima. Ipak, oslanjanje na zvanične zemljišne evidencije može da stvori probleme zakupcima, nadničarima koji obrađuju zemlju i ženama koje se bave poljoprivredom, ali nisu upisane kao formalne vlasnice zemljišta.
Evropa razvija drugačiji pristup kroz Zajednički evropski prostor poljoprivrednih podataka (CEADS), čiji je cilj povezivanje postojećih platformi i organizacija uz primenu zajedničkih standarda. Umesto stvaranja jedinstvene centralne baze, ovaj model predviđa da podaci ostanu kod svojih vlasnika, dok se ovlašćenim korisnicima omogućava pristup pod jasno utvrđenim uslovima.
U projektu učestvuje 36 partnera iz 15 zemalja, koji kroz osam pilot-primena ispituju mogućnosti unapređenja izveštavanja o održivosti, upravljanja rizicima, razvoja veštačke inteligencije i razmene podataka između poljoprivrednih mašina različitih proizvođača.
Iako su evropska rešenja još u fazi razvoja i testiranja, cilj je da poljoprivrednici lakše povezuju podatke iz različitih sistema, efikasnije koriste resurse i menjaju dobavljače tehnologije bez gubitka sopstvenih informacija.
Iskustva iz Indije i Evrope ukazuju na to da uspešna digitalizacija ne zavisi samo od količine prikupljenih podataka. Ključno je da sistemi međusobno funkcionišu, da su pravila korišćenja jasna i da poljoprivrednici imaju kontrolu nad svojim informacijama. Tek kada digitalna rešenja donesu vidljive koristi, poput brže isplate pomoći, manje administracije i boljeg pristupa finansiranju, podaci mogu da postanu značajan oslonac savremene poljoprivrede.
Foto: ChatGPT/Agro TV