Kina raspolaže sa više od 300.000 poljoprivrednih dronova, najviše na svetu, a godišnja površina na kojoj se koriste premašuje 30 miliona hektara, objavio je ECNS, pozivajući se na podatke kineskog Ministarstva poljoprivrede i ruralnih poslova.
Poljoprivredni dronovi postali su jedno od glavnih sredstava za zaštitu bilja u toj zemlji. Prema navedenim podacima, njihov rad može da bude više od 20 puta efikasniji od ručnog rada, uz smanjenje potrošnje vode za više od 50 odsto i upotrebe pesticida za 20 do 40 odsto.
Primena dronova širi se i na navodnjavanje, đubrenje i prevoz poljoprivrednih proizvoda. U provinciji Džeđijang, tokom priprema za jesenju žetvu, organizuju se obuke za poljoprivrednike koji žele da steknu dozvole za upravljanje dronovima. Među polaznicima je i 63-godišnji Vang Džiliang, koji uči o upravljanju letelicama, kontroli leta i održavanju opreme, kako bi unapredio proizvodnju pirinča.
Prema njegovim rečima, angažovanje dva radnika za prskanje oko tri hektara košta 450 juana, dok primena drona košta 280 juana. Obuka za operatere poljoprivrednih dronova za zaštitu bilja iznosi oko 3.000 juana.
U provinciji Junan, proizvođači dinja koriste dronove kako bi povećali efikasnost rada za 40 do 50 odsto, posebno tokom sezonskih nedostataka radne snage. U jednom poljoprivrednom zadružnom gazdinstvu, dronovi mogu da tretiraju i đubre 33 hektara zasada mandžurijskog divljeg pirinča dnevno. Prema navodima predstavnika zadruge, time se štedi od 5.000 do 6.000 juana po tretmanu, dok se godišnji troškovi rada smanjuju za 30.000 do 40.000 juana.
U planinskim predelima dronovi se koriste i za transport tek ubranih pomorandži niz padine, čime se olakšava dopremanje plodova sa nepristupačnih terena.
Ipak, dalji razvoj sektora suočava se sa nedostatkom obučenih operatera. Stručnjaci sa Univerziteta Džeđijang ukazuju na potrebu za unapređenjem standarda upravljanja dronovima i jasnijim kriterijumima za procenu kvaliteta usluga.
Širenje primene poljoprivrednih dronova pokazuje kako automatizacija može da smanji troškove, ublaži nedostatak radne snage i unapredi efikasnost proizvodnje, ali istovremeno zahteva odgovarajuću obuku i standardizaciju rada.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato