Lešnik se izdvaja kao jedna od voćarskih kultura koja privlači sve veću pažnju poljoprivrednika u Srbiji. Potražnja prehrambene industrije i mogućnosti izvoza otvaraju prostor za razvoj proizvodnje, ali put do zarade zahteva dugoročno planiranje i značajna početna ulaganja.
Prema podacima za 2024. godinu, u Srbiji je lešnik zauzimao oko 8.700 hektara, a interesovanje za ovu kulturu nastavlja da raste. Za razliku od jednogodišnjih poljoprivrednih kultura, podizanje zasada lešnika predstavlja investiciju čiji se rezultati čekaju nekoliko godina. Prvi plodovi mogu da se pojave relativno rano, ali se značajniji prinosi očekuju kasnije, u zavisnosti od sorte, uslova uzgoja i primenjenih agrotehničkih mera.
Pre sadnje potrebno je pažljivo proceniti troškove nabavke sadnica, pripreme zemljišta, sistema za navodnjavanje i redovnog održavanja zasada. Izbor odgovarajuće sorte i pravilna nega važni su za ostvarivanje dobrih prinosa i kvaliteta plodova.
Lešnik ima široku primenu u konditorskoj industriji, naročito u proizvodnji čokolade, namaza i drugih slatkiša. To ga čini interesantnim za domaće prerađivače, ali i za proizvođače koji razmatraju izvoz.
Ipak, potražnja ne garantuje automatski i dobru zaradu. Ekonomski rezultati zavise od prinosa, kvaliteta plodova, troškova proizvodnje i mogućnosti da se obezbedi pouzdan otkup.
Za poljoprivrednike koji raspolažu odgovarajućim zemljištem i spremni su na višegodišnje ulaganje, lešnik može da bude perspektivna poslovna prilika. Pre podizanja zasada, međutim, neophodno je napraviti detaljnu kalkulaciju i istražiti tržište kako bi se procenila stvarna isplativost proizvodnje.
Izvor: 24sedam
Foto: Freepik