Srpski med pronašao je put do kineskog tržišta, gde je do sada izvezeno gotovo tri tone ovog proizvoda. Širenje izvoza moglo bi da donese domaćim pčelarima otkupne cene veće za 30 do 50 odsto, ali njihov položaj i dalje otežavaju rast troškova proizvodnje, klimatske promene i falsifikovanje meda.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je za RTS da je izvoz omogućen nakon usaglašavanja veterinarskih sertifikata Srbije i Kine i registracije pogona „Naš med“ za plasman proizvoda na kinesko tržište.
Med se u Kinu isporučuje u teglama od 250 i 500 grama, kao i u pakovanjima od jednog kilograma, što omogućava povoljniju cenu nego kada se proizvod izvozi u rinfuzi. Očekuje se da će unapređena oprema u pogonu „Naš med“ ubrzati pakovanje i pripremu budućih pošiljki.
Prema rečima Živadinovića, veće količine izvoza mogle bi da podignu otkupne cene za pčelare između 30 i 50 odsto. Ipak, na dinamiku isporuka utiče i transport, jer brodski prevoz do kupca može da traje i do 75 dana.
Trenutna otkupna cena bagremovog meda kod većine privatnih otkupljivača iznosi oko četiri evra po kilogramu, dok pojedini nude 4,3 evra. Pogon „Naš med“ plaća od 4,5 do 4,8 evra po kilogramu, u zavisnosti od količine i kvaliteta. Živadinović ocenjuje da su postojeće cene kod većine otkupljivača na granici isplativosti, naročito zbog poskupljenja goriva i drugih troškova proizvodnje.
Kao jedan od najvećih problema domaćeg pčelarstva izdvaja falsifikovanje meda, koje, prema njegovim tvrdnjama, narušava tržište i otežava prodaju prirodnog proizvoda. On upozorava da su zbog nelojalne konkurencije domaći proizvođači izgubili deo evropskog tržišta. Na nivou Evropske unije formirana je radna grupa „Honey Platform“, čiji je zadatak suzbijanje falsifikovanja, ali Živadinović smatra da se rešenja sprovode sporo.
Pčelarska sezona 2026. godine bila je bolja od prethodnih, ali su prinosi varirali u zavisnosti od područja i vrste paše. Bagremovog meda bilo je najviše, mada su prinosi na jugu Srbije bili oko 40 odsto manji nego u drugim krajevima. Uljana repica podbacila je, suncokretova paša bila je prosečna, dok su visoke temperature uticale na slabije prinose livadskog meda. Nasuprot tome, lipova paša donela je rekordne prinose, ali je njen potencijal ograničen malom zastupljenošću lipe i manjim brojem pčelara koji sele košnice na ovu pašu.
Klimatske promene ostaju dugoročan izazov za proizvodnju. Skraćivanje perioda cvetanja, suše i nedostatak polena otežavaju pripremu pčelinjih društava za zimu, dok produžena jesen može da pogoduje razvoju varoe, jednog od najznačajnijih parazita pčela.
Živadinović upozorava i na sve češće odustajanje od pčelarstva zbog niskih otkupnih cena, rasta troškova i gubitaka pčelinjih društava. Podseća da je bagremov med ranije dostizao cenu od 7,1 evro po kilogramu, dok su sadašnje cene znatno niže.
Osim proizvodnje meda, pčelarstvo ima važnu ulogu u poljoprivredi zbog oprašivanja biljaka. Prema proceni predsednika SPOS-a, doprinos pčela kroz oprašivanje povećava godišnju vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji za više od 600 miliona evra.
Širenje izvoza, efikasnija kontrola kvaliteta meda i bolji uslovi za proizvođače zato su važni ne samo za očuvanje pčelarstva već i za stabilnost domaće poljoprivredne proizvodnje.
Izvor: RTS
Foto: ChatGPT/Agro TV