Tadžikistan je od januara do septembra 2026. godine proizveo 206.400 tona kajsija, što je za 35,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prolećni mrazevi, temperaturne oscilacije, visoke temperature i nedostatak vode značajno su uticali na ovogodišnji rod, izveštava EastFruit, pozivajući se na portal Asia+.
Najveći pad zabeležen je u regionu Sugda, gde je proizvodnja kajsija smanjena za 48 odsto, na 89.800 tona. U okruzima pod neposrednom upravom centralnih vlasti proizvodnja je smanjena za 54,9 odsto, dok je u regionu Hatlon zabeležen pad od 17,3 odsto.
Proizvođači navode da su nepovoljne vremenske prilike tokom cvetanja voćaka dovele do velikih gubitaka. Ihtijor Alijev, direktor kompanije „Mevai Zarrin“, izjavio je da su pojedini voćnjaci pretrpeli štetu od 70 do 80 odsto. Zbog nedostatka sirovina, kompanija koja inače godišnje preradi oko 200 tona voća očekuje da će ove godine obraditi svega 60 do 70 tona.
Prolećni mrazevi oštetili su i zasade trešanja i bresaka. Istovremeno, proizvodnja jabuka povećana je za 18,7 odsto, a grožđa za 10,9 odsto.
Sve više temperature dodatno povećavaju potrebe za navodnjavanjem. Dok je nekim poljoprivrednicima ranije bilo dovoljno da njive zalivaju tri puta tokom sezone, sada su primorani da to rade pet ili šest puta. Problem predstavlja i degradacija zemljišta. Prema procenama stručnjaka, različitim oblicima degradacije zahvaćeno je gotovo 70 odsto obradivih površina u Tadžikistanu, dok smanjena plodnost zemljišta može da umanji prinose pojedinih kultura za devet do 15 odsto.
Prilagođavanje promenjenim klimatskim uslovima zahteva uvođenje tehnologija za uštedu vode, uzgoj sorti otpornih na sušu, obnovu plodnosti zemljišta i unapređenje sistema za navodnjavanje. Međutim, za mnoga poljoprivredna gazdinstva potrebna ulaganja predstavljaju teško dostižan trošak.
Vlada Tadžikistana je 2025. godine usvojila trogodišnji plan prilagođavanja klimatskim promenama, za čiju je realizaciju izdvojeno 130,3 miliona somonija, sa ciljem jačanja otpornosti poljoprivrede i sigurnosti snabdevanja hranom. Do 2030. godine planirano je uvođenje tehnologija za uštedu vode na polovini površina koje se navodnjavaju.
Ipak, nedostatak finansijskih sredstava za modernizaciju proizvodnje i održavanje voćnjaka ostaje jedna od najvećih prepreka, naročito za mala gazdinstva koja zavise od padavina i sve nepredvidljivijih vremenskih prilika.
Izvor: EastFruit
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato