Nezadovoljstvo poljoprivrednika, pad proizvodnih rezultata, visoki troškovi i sve izraženiji klimatski rizici samo su neki od problema sa kojima će morati da se suoči nova Vlada Srbije. Među najvažnijim zadacima biće definisanje dugoročne i predvidive agrarne politike, obnova stočarstva i jačanje domaće proizvodnje hrane, ocenjuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Prema njegovoj oceni, rezultati domaće poljoprivrede u ovoj godini ne mogu se smatrati dobrim, već samo nešto manje lošim u odnosu na prošlu, izuzetno tešku godinu. Pojedine grane, poput voćarstva, ostvarile su bolje rezultate, pšenica je solidno rodila, a suncokret se relativno dobro držao, ali je ukupna slika i dalje nepovoljna.
– Naši poljoprivrednici beleže praktično tri sušne godine u poslednje četiri. Kada imate takav kontinuitet loših ekonomskih godina, nezadovoljstvo je mnogo veće nego kada u pet godina imate jednu lošu, a četiri dobre. Već nekoliko godina imamo rezultate ispod nivoa i proseka kakve smo beležili pre deset ili 15 godina – kaže Galetin u razgovoru za Biznis.rs.
Kao jedan od najvećih problema izdvaja sve veću zavisnost Srbije od uvoza hrane koju bi, s obzirom na prirodne i proizvodne potencijale, mogla sama da obezbedi.
– Uvozimo crni i beli luk, krompir, paradajz i čitavu lepezu povrtarskih kultura koje možemo da proizvodimo. Uvozimo svinje, prasad, svinjski podmladak, svinjsko i goveđe meso. To je nedopustivo za zemlju koja ima takve poljoprivredne potencijale – ističe Galetin.
Iako Srbija ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans u poljoprivredi, taj rezultat najvećim delom nose primarne poljoprivredne kulture, dok proizvodnja hrane sa većom dodatom vrednošću zaostaje. Zbog toga, smatra Galetin, potrebno je utvrditi šta domaća poljoprivreda može da proizvede i kako da se obezbede dovoljne količine hrane za sopstveno tržište. Hrana, kako naglašava, postaje strateška sirovina, a prehrambeni suverenitet važna pretpostavka ekonomske i političke samostalnosti države.
Za smanjenje uvozne zavisnosti neophodna su veća ulaganja u intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, posebno povrtarstvo, kao i u sisteme za navodnjavanje, plastenike i druge oblike zaštićene proizvodnje. Galetin ukazuje i na potrebu da država stvori uslove u kojima domaći proizvođači neće biti potisnuti uvoznom robom.
– Ne krivim uvoznike. Oni rade ono što im tržište i propisi omogućavaju, odnosno nastoje da ostvare što veću zaradu. Ali država mora da obezbedi uslove u kojima se domaća proizvodnja neće potiskivati. Novac koji se troši na uvoz kroz odgovarajuću agrarnu politiku mogao bi da se usmeri na podizanje domaćih proizvodnih kapaciteta – smatra Galetin.
Posebno važan zadatak nove vlasti biće oporavak stočarstva, koje je, prema njegovoj oceni, u velikoj meri devastirano. Srbija sve više zavisi od uvoza mleka, mlečnih proizvoda i mesa, a za obnovu domaćih proizvodnih kapaciteta biće potrebna dugoročna ulaganja.
– Moramo da podignemo nivo stočarstva. To, međutim, ne može da se uradi za pola godine, jednu ili dve ekonomske godine. To je delatnost koja zahteva dugoročan proces u kom se godinama podižu proizvodni kapaciteti, genetski potencijal i kvalitet – objašnjava Galetin.
Unapređenje stočarske proizvodnje važno je i zbog budućeg plasmana na evropsko tržište, gde proizvođači moraju da ispune sve zahtevnije standarde kvaliteta i bezbednosti hrane. Galetin podseća da Srbija već godinama ne izvozi svinjsko meso u Evropsku uniju zbog problema sa afričkom kugom svinja, što dodatno ukazuje na značaj unapređenja veterinarske zaštite i sistema kontrole bolesti.
Kao jedan od prvih zadataka nove vlade izdvaja vraćanje poverenja poljoprivrednika, pre svega kroz stabilnu i predvidivu agrarnu politiku. Ocenjuje da su prioriteti predstavljeni u preliminarnom programu agrarne politike Studentske liste usmereni na ključne probleme domaće poljoprivrede, ali upozorava da njihova realizacija zahteva odgovarajuće zakonske, institucionalne i finansijske uslove.
– Ono što najviše muči naše poljoprivrednike jeste neizvesnost. Oni moraju da imaju perspektivu na duži rok, da znaju da neće imati dve dobre godine, a zatim treću koja će im poništiti sav prethodni prihod. Samo tako mogu da planiraju, investiraju i ulažu u modernizaciju proizvodnje – ističe Galetin.
Među prioritetima je i prilagođavanje klimatskim promenama. Umesto da država svake godine samo konstatuje štetu izazvanu sušama i ekstremnim temperaturama, potrebno je uspostaviti sistem upravljanja klimatskim rizicima. To podrazumeva ulaganja u navodnjavanje, revitalizaciju kanalske mreže Dunav-Tisa-Dunav i druge infrastrukturne mere.
– Ne možemo da rešimo globalne klimatske promene, ali možemo da napravimo program upravljanja klimatskim rizicima. Ne smemo svake godine samo da konstatujemo da je bilo vrelo leto, da nije bilo padavina i da su temperature bile visoke. Moramo tome da idemo u susret – navodi Galetin, koji pozitivno ocenjuje i predlog o formiranju državnog fonda za klimatsku adaptaciju.
Dodatni problem predstavlja položaj poljoprivrednika u lancu proizvodnje i trgovine, naročito kada su otkupne cene niže od troškova proizvodnje. Kao jedan od mogućih modela zaštite proizvođača Galetin izdvaja francuski sistem EGalim, koji uređuje odnose između poljoprivrednika, prerađivača i trgovaca, uključujući povezivanje cena sa troškovima proizvodnje.
– Taj sistem je veoma interesantan, jer bi mogao da zaštiti poljoprivrednike od situacije u kojoj troškovi proizvodnje nadmašuju cenu po kojoj prodaju svoje proizvode. To je veliki posao i potrebno je mnogo raditi na tome da bi takav model mogao da se primeni kod nas – kaže Galetin.
Među predlozima za unapređenje tržišta navodi i obnovu sistema javnih skladišta, kao i jačanje kapaciteta Produktne berze u Novom Sadu, kako bi proizvođači imali bolje uslove za plasman robe i transparentnije tržišne cene.
Prema njegovoj oceni, oporavak domaće poljoprivrede ne može se postići pojedinačnim merama, već zahteva promenu čitavog sistema – od proizvodnje i stočarstva, preko prerade i otkupa, do trgovine i formiranja cena.
– Čitav taj sistem treba menjati, ali pažljivo i sistemski. To zahteva vreme, ali verujem da se problem može rešavati na srednji i duži rok – zaključuje Galetin.
Izvor: Biznis.rs
Foto: ChatGPT/Agro TV