Većina Evropljana smatra da ljudske aktivnosti izazivaju klimatske promene i da je potrebno hitno reagovati, ali istovremeno pokazuje znatno manju spremnost da zbog zaštite životne sredine menja svakodnevne navike. To su pokazali rezultati istraživanja agencije JuGov (YouGov), sprovedenog u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, koje prenosi britanski Gardijan.
U zavisnosti od zemlje, između 69 odsto ispitanika u Nemačkoj i 80 odsto u Francuskoj veruje da se klima menja. Samo jedan do četiri odsto ne prihvata tu tvrdnju, dok 14 do 20 odsto smatra da klimatske promene postoje, ali da nisu posledica ljudskih aktivnosti.
Zabrinutost zbog klimatske krize prisutna je u svim obuhvaćenim zemljama i kreće se od 65 do 83 odsto ispitanika. Među njima je između 23 i 42 odsto onih koji su veoma zabrinuti. U Francuskoj je udeo veoma zabrinutih porastao sa 28 odsto u aprilu na 42 odsto u avgustu, dok je u Nemačkoj u istom periodu povećan sa 27 na 40 odsto, da bi potom ponovo pao na 31 odsto.
Ispitanici su uglavnom optimistični kada je reč o mogućnosti sprečavanja najtežih posledica klimatskih promena. Između 45 i 63 odsto smatra da još nije kasno za delovanje, ali da su potrebne drastične promene u pristupu. Nasuprot tome, svega 11 do 24 odsto veruje da je za sprečavanje najtežih posledica već kasno.
Značajan deo građana smatra da bi međunarodna saradnja bila najefikasniji način za suočavanje sa klimatskom krizom. Takav stav podržava između 79 i 89 odsto ispitanika u šest posmatranih zemalja. Među članicama Evropske unije većina se zalaže i za donošenje klimatskih odluka na nivou Unije, umesto isključivo na nacionalnom nivou. Takav pristup podržava 50 do 54 odsto ispitanika u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, 61 odsto u Danskoj i 64 odsto u Španiji.
Međutim, podrška konkretnim merama značajno zavisi od toga koliko one utiču na svakodnevni život i troškove građana. Najveće odobravanje imaju sadnja drveća, subvencije za energetsku efikasnost, zabrana jednokratne plastike i dodatno oporezivanje velikih emitera ugljen-dioksida.
Mnogo više protivljenja izazivaju povećanje akciza na gorivo, ograničavanje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda, oporezivanje avionskih karata i zabrana proizvodnje automobila sa benzinskim i dizel motorima.
Sličan obrazac primećen je i kada je reč o ličnom doprinosu zaštiti životne sredine. Ispitanici su spremniji na jednostavne i jeftine promene, poput uređivanja kućnih bašta i kupovine sezonskog voća i povrća, nego na veća odricanja, kao što su kupovina isključivo polovne robe ili plaćanje skupljih avionskih karata.
Istraživanje je pokazalo i da najviše 20 odsto ispitanika veruje da će postojeće mere biti dovoljne za sprečavanje najtežih posledica klimatskih promena.
Rezultati su objavljeni u vreme održavanja klimatske konferencije COP31 u Turskoj i ukazuju na jedan od ključnih izazova klimatske politike: iako građani u velikoj meri prepoznaju ozbiljnost problema i podržavaju zajedničko delovanje, spremnost na promene značajno opada kada one podrazumevaju veće troškove ili odricanje od ustaljenog načina života.
Foto: ChatGPT/Agro TV