Metvica, bela nana, crna nana, paprena metvica – samo su neki od narodnih naziva za pitomu nanu (lat. Mentha piperita), ekonomski važniju biljku od svojih srodnika jer ima više aktivnih lekovitih materija, najmirisnija je i najprijatnija u odnosu na njih.
Pitoma nana je medonosna biljka. Stabljika joj je visoka do pola metra, razgranata, listovi dugački, jajasto–kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, s donje bledi. Cvetovi su sitni, ljubičasto–crveni. Ova višegodišnja zeljasta biljka je karakteristična po naglašenom mirisu, posebno lista, jer je u njemu najviše eteričnih ulja.
Pitoma nana se razmnožava isključivo vegetativnim putem: korenjem, deljenjem busenova, odrezivanjem i sađenjem mladih vreža. Zbog svog višestukog hibridnog porekla, nana se brzo degeneriše pa je zato svake godine treba saditi na drugoj parceli. Nema velikih zahteva prema toploti, ali ne podnosi niske temperature. Zvučki paradoksalno, ali mlade biljke su otpornije na niske temperature od strijih, čiji nadzemni delovi stradaju čim temperatura padne ispod nule.
Prilikom izbora zemljišta, najbolje je da to budu laka, aluvijalna i peskovita tla. Preporučuje se izbegavanje sabijenog zemljišta koje se stvrdne za vreme suše. Nedostatak vlage prvo se primijeti na listu koji dobija žutu boju, razvoj se usporava, biljka ne raste u visinu. Ne odgovara joj ni velika vlaga. Ukoliko je gusta sadnja i velika zasenjenost, često je napada rđa, bolest kojoj je veoma podložna.
Sađenje nane može biti u proleće ili u jesen. Stručnjaci daju prednost jesenjoj sadnji jer se njome izbegava izmrazavanje stolona tokom zime, a kad dođu topli dani brzo se razvijaju nadzemni delovi biljke i bolja je iskorišćenost proletnje vlage. Nana zasađena u jesen ranije sazreva, prva žetva je ranija tako da ostaje duži period da poraste za drugi otkos.
Metvica se sadi u brazde na dubinu od desetak centimetara. Otvaranje brazde vrši se neposredno pre sadnje, kako bi se sačuvalo što više vlage. To je biljka koja traži dosta nege: uništavanje pokorice, okopavanje, prihranjivanje, plevljenje, navodnjavanje, zaštitu od bolesti i štetočina… Ako se to sve blagovremeno obavi, visoki prinosi neće izostati, što će osigurati i dobar finansijski rezultat. Obavezno je treba gajiti u plodoredu.
S obzirom na to da formira veliku količinu nadzemne mase i da ima korenov sistem koji se razvija u površinskom sloju zemljišta, potrebe za hranljivim materijama su velike. Najbolji rezultati se postižu kad se kombinuje đubrenje stajnjakom (20 do 30 tona po hektaru) i mineralnim đubrivima (600 do 800 kilograma po hektaru).
Foto: Cover Images
