Kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo? Da li je to što jedemo globalno pitanje, jer utiče i na nas i na buduće generacije? Ili je to lokalno pitanje, budući da se hrana upravo tu i proizvodi – u lokalnim zajednicama? Ovo su samo neke od tema dvodnevne konferencije ’Hrana sutrašnjice – Zlatibor’ koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga.
– Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji bude čisto kao i u ostalim zemljama – rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.
Cilj švedskog projekta „Hrana sutrašnjice” je promocija umrežavanja individualaca, grupa i organizacija koje se bave konceptom „zelene hrane“. Hrana sutrašnjice okupila je predstavnike Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice i Čajetina) koji su se sastali sa ambasadorom i saradnicima i razgovarali o mogućnostima saradnje.
Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane, predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta „Hrana sutrašnjice“ da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.
– Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane – rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.
O svom iskustvu u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.
– Drago mi je što su ovde ljudi puni entuzijazma. Nadam se da će nam se pridružiti i drugi poljoprivrednici i da ćemo svi zajedno, malim koracima doprineti očuvanju životne sredine. Moramo brinuti o tome kakvu planetu ostavljamo deci – kazala je Jasmina Kostić, vlasnica gazdinstva „Koza i vuk” koja je urbani način života zamenila proizvodnjom kozjeg sira.
Na manifestaciji je bilo reči i o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.
Foto: Ambasada Švedske/Dragan Karadarević