Jesenje, odnosno zimsko oranje zahteva zatvaranje brazde koje je potrebno uraditi krajem zime ili početkom proleća kad nastupa vreme sa učestalim pojavama jakih i suvih vetrova koji su karakteristični za naše područje.
Posle topljenja snežnog pokrivača, koji je ove godine bio neznatan, efekat vetrovitog vremena dovodi do naglog i povećanog sušenja oraničnog sloja, odnosno povećane evaporacije. Cilj jesenje, odnosno zimske obrade zemljišta, uz fizičke popravke teksture i strukture zemljišta, je akumulacija zimskih padavina, odnosno konzervacija vlage i njeno što duže čuvanje za vegetacioni period koji je pred nama, kad vlage (po pravilu) uvek nedostaje.
Obično se nedostatak vlage dešava u letnjem periodu, ali se može javiti već tokom setve, odnosno prilikom nicanja gajenih useva, kakav smo slučaj imali prošlog proleća, a i jeseni. Tendencija globalnog zagrevanja kroz efekat staklene bašte, utiče na promenu klimatskih karakteristika, gde zime nisu više tako bogate padavinama. Vrlo često, količine padavina koje tokom jeseni, zime i ranog proleća mogu biti i znatno niže u odnosu na višegodišnji prosek. Takva situacija je bila pre dve godine kada smo imali pravu „zimsku sušu” sa golomrazicama i bez snega, a to se vidi i po padu vrednosti podzemnih voda, čiji se nivo značajno snižava.
Zbog navedenih razloga, pravovremeno i pravilno sprovođenje agrotehničke mere zatvaranja zimske brazde može biti presudno već i u početnom delu vegetacije, odnosno pri klijanju i nicanju useva.
Može se desiti i obrnuta situacija, da zimske padavine budu značajno više od proseka i da je nemoguće ući u previše vlažene njive. Tada se zimska brazda zatvara kad je to vremenski uslovi omoguće.
Svrha ove mere je prekid kapilariteta zemljišta na samoj površini, do nekoliko centimetara dubine, ali pri tome nije svejedno sa kojim oruđem će se to uraditi. Najpodesnije oruđe za ovu namenu je drljača (laka ili teška) ili u gorem slučaju setvospremač. Najgore rešenje je upotreba tanjirače, ali ako je struktura zemljišta takva da se mora tanjirati, to je bolje uraditi s jeseni, odnosno tokom zime, kada vlaga i uslovi spoljne sredine to omogućavaju.
Ravnanjem zemljišta se ostvaruje manja površina sa koje će se gubiti vlaga, stoga je važno ovu operaciju uraditi blagovremeno. Ali ne bi trebalo ni žuriti, jer u slučaju obilnijih padavina, naročito ako su u pitanju pljuskovi, postoji mogućnost stvaranja pokorice, čak je u depresijama moguća i pojava vodoležja. Svaki proizvođač trebalo bi da poznaje karakteristike svoje parcele, i da blagovremeno uradi potrebne agrotehničke mere kako bi proizvodnja bila uspešna.
Izvor: Aleksandar Pap, PSS Kikinda/Victoria Logistic
Foto: Pixabay
