Kalijum, natrijum i hlor trebalo bi da budu stalno prisutni u hrani za životinje, jer organizam ne stvara rezerve ovih elemenata, osim delimično natrijuma i hlora.
Ovo se kompenzuje smanjenom ekstrakcijom u slučaju nedovoljnog priliva hranom. Deficit kalijuma uglavnom se ne javlja, jer ovog elementa ima u stočnoj hrani znatno više nego što su potrebe životinja. Sasvim je drugačije sa natrijumom i hlorom. Njih po pravilu nema dovoljno u stočnoj hrani i moraju se stalno davati u vidu kuhinjske soli.
Kalijum se nalazi uglavnom u ćelijama, a izlučuje se urinom i izmetom. Potrebe za tim elementom kreću se između 0,2 i 0,3% obroka, i obično ga ima dovoljno u hrani.
Potrebe u natrijumu iznose 0,15 do 0,20% obroka. Pošto ga toliko po pravilu nema u hrani, mora se posebno davati i to u vidu NaCl. Hlor se u izvesnoj količini deponuje u koži i potkožnom tkivu. Potrebe u Cl iznose 0,3% obroka. Obezbeđuje se dodavanjem kuhinjske soli.
Posebno davanje kuhinjske soli u ishrani stoke predstavlja najstariju praksu korigovanja ishrane deficitarne u natrijumu i hloru. Pored zadovoljavanja fizioloških potreba u Na i Cl, so se danas daje i kao začin, odnosno, u višku iznad fizioloških potreba, jer je poznato da stimuliše salivaciju i aktivnost amilolitičkih enzima. Znači, deluje kao stomahikum.
NaCl se daje u količini do 0,5% obroka za sve domaće životinje, uključujući u tu vrednost i sadržaj Na i Cl u hrani.
Domaće životinje mogu da izdrže više meseci bez soli, a da ne pokažu simptome deficita. Ukoliko uskraćivanje soli traje duže, životinja gubi apetit i težinu, produkcija opada, poremećena je reprodukcija i na kraju dolazi do uginjavanja.
Životinje dugo vremena ekonomišu sa onim minimalnim količinama iz hrane smanjenjem ekskrecije. Na davanje soli životinje vrlo brzo reaguju i simptomi deficita nestaju.
Izvor: dipl. inž. Dragan Radosavljević, PSSS Negotin
Foto: Pixabay