Potkozarski voćari bore se s nedostatkom radnika za orezivanje zasada, a nezaposleni u Bosanskoj Gradiški uglavnom nisu zainteresovani za taj posao, dok je činjenica da nema kvalifikovanih voćara bez angažmana.
Predsednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoja Dojčinović kaže da će ovaj posao, od kojeg zavisi rod, kasniti, jer orezivanje neće biti završeno u planiranom roku. Ni dolazak rezača iz Srbije neće bitnije promeniti situaciju.
– Nemamo dovoljno radnika osposobljenih za orezivanje voća, posebno jabuke i kruške. Dnevnica je 70 KM, plus hrana i smeštaj. Ali, dobra zarada, ispostavilo se, nije garancija da ćemo poslove završiti na vreme – rekao je on.
Na identične problem žale se i voćari u Trebovljanima. Mnogi od njih primorani su da ovaj zahtevni posao rade uglavnom porodično. Nikola Vukota se, takođe, suočio s ovim problemom.
– Treba znati raditi ovaj posao, nije problem u plaćanju. Jednostavno, nema radnika pa smo primorani porodično da radimo od jutra do mraka – kaže Vukota.
Agronom i istaknuti voćar Milutin Misimović smatra da je neophodno školovati učenike za rezidbu voća i za još neke poslove u ovoj delatnosti.
– U bosanskogradiškoj opštini imamo intenzivnu proizvodnju voća na 2.000 hektara. Nemamo dovoljno rezača, kalemara, pa ni berača ni ostalih potrebnih kvalifikovanih radnika. Neophodno je da se školski sistem adaptira potrebama privrede – rekao je Misimović.
Odmah posle rezidbe sledi prihrana i zaštita, a u maju počinje i prva berba, što znači da bi kvalifikovani voćari, kojih nema, imali pune ruke posla.
Radiša Stefanović i Zoran Karić iz Župskog Aleksandrovca su među malobrojnim sezoncima iz Srbije koji sada rade u Potkozarju.
– Ovde dolazim zbog posla više od 20 godina. Stalno sam kod istih voćara i zadovoljan sam, a verujem da su i oni zadovoljni mojim učinkom. Poznajem svaku voćku – kaže Stefanović i dodaje da je iz Aleksandrovca došlo tridesetak njegovih komšija, koji rade u potkozarskim voćnjacima.
Foto: Cover Images