Tartufi su jedna od najcenjenijih, i svakako najskupljih gljiva na svetu. Iako to većina stanovnika ne zna – Srbija je savršeno podneblje za ovu vrstu, i potvrđeno je čak 250 lokacija u zemlji na kojima je pronađeno 13 vrsta tartufa.
Glavna „nalazišta“ u Srbiji su Srem, Mačva, Deliblatska peščara, Kosmaj, Rudnik, Oplenac, Obedska bara, i Fruška gora. Uglavnom su u simbiotskim odnosima sa leskom, kestenom, hrastom ili belom topolom, pa se upravo mogu naći u tim šumama. Traže se uz specijalno obučene pse ili mangulice.
Nažalost, Srbija godišnje izgubi milione zbog šverca tartufa, a mogli bi da ih iskoristimo kao nacionalni brend. U našoj zemlji je svest o tome toliko nerazvijena, da čak ne postoje ni dozvole za branje, za razliku od komšijske Hrvatske, gde mogućnost branja tartufa godišnje košta oko 100 e. Zbog nedorečenih propisa, dolazi do problema na terenu, pa čak i okršaja među tartufarima. Nije retka situacija da dođe do verbalnog sukoba, tuče, pa čak i bušenja guma ili demoliranja automobila „konkurenciji“. Glavni problem predstavljaju stranci koji na nelegalan način iz naše zemlje izvoze velike količine ove gljive, i tako Srbiji nanose veliku ekonomsku štetu, imajući u vidu da jeftiniji, crni tartufi koštaju oko 50 e po kilogramu, a beli čak i do nekoliko hiljada evra.
Prvi put je ovo primećeno pre dve decenije, kada su u Vojvodinu masovno počeli da dolaze italijanski lovci, koji su zapravo nisu bili lovci već tartufari.
Takođe, postavlja se pitanje na koji način zaštiti interes Srbije, ali i očuvati prirodno bogatstvo, s obzirom na to da je broj tartufara u konstantnom porastu, pa neke procene kažu da ih trenutno ima oko 5 000, i da godišnje od tartufa zarađuju 3 – 30 000 e.
Foto: Cover Images