Gljivica Botrytis cinerea izaziva najčešće i najopasnije oboljenje maline – sivu plesan i trulež plodova.
Prvi znaci prisustva patogena u malinjaku mogu se otkriti već krajem zime, kad se na zaraženim izdancima može zapaziti prisustvo sklerocija, koje u proleće klijaju u mnoštvo konidija.
Zaraza obično počinje na cvetovima koji se suše ili na sasušenim kruničnim listićima posle precvetavanja. U vlažnim uslovima gljiva fruktificira na mrtvim cvetovima, sa kojih tokom zrenja prelazi na plodove. Ostaje pritajena na zametnutim plodovima, dok je obilne padavine, najčešće u toku branja, ne aktiviraju. Zaraženi plodovi postaju meki, na pojedinim mestima njihovo tkivo izumire, dobijaju smeđu boju, postaju vodenkasti i prekriva ih bela skrama plesni.
Trulež se brzo širi sa zaraženih na zdrave plodove, naročito kad su u neposrednom kontaktu posle berbe. Kad su uslovi za razvoj oboljenja povoljni (vlažno i hladno vreme), dolazi do zaraze čak i zelenih plodova.
Širenju truleži doprinose sledeći faktori:
– velika gustina izdanaka (više od 6 po dužnom metru)
– duži kišni period u toku cvetanja i razvića plodova
– neredovno branje
– preterano đubrenje azotnim đubrivima
– pogrešna lokacija zasada (zatvorene doline)
– nepravilno postavljanje redova špalira u odnosu na strane sveta
– zakorovljenost malinjaka i dr.
Suzbijanje bolesti obuhvata primenu preventivnih i hemijskih mera.
Od preventivnih mera najznačajnije su:
– izbor otpornijih sorti
– pravilan izbor položaja za podizanje zasada
– veće međuredno rastojanje
– blagovremena berba, transport i čuvanje ubranih plodova i dr.
Od hemijskih sredstava mogu se koristiti preparati na bazi boskalid + piraklostrobina, ciprodinila + fludioksonila, fenheksamida, pirimetanila… Obavezno je preventivno prskanje, koje se izvodi pred samo cvetanje. Sledeća zaštitna prskanja fungicidima trebalo bi sprovoditi vodeći računa o karenci primenjenih preparata.
Izvor: dipl. inž. Milena Ćirić, PSSS Užice
Foto: Free Images
