U toku ove godine na području opštine Sanski Most planira se sadnja plantažnog kestena na površini od 60 hektara, potvrdili su iz Zemljoradničke zadruge „Agrisan“, koja je nosilac ovog projekta.
Prema rečima Senada Hadžibajramovića, direktora pomenute zadruge, vrednost svega iznosiće oko 80.000 KM, s tim da će lokalne vlasti participirati sa 24.000 KM, dok je planirano da u projektu učestvuje 60 poljoprivrednih proizvođača.
– Već smo aplicirali projekat kod međunarodnih organizacija i dobili smo pozitivne povratne informacije, tako da u toku ove godine, možda već na proleće, očekujemo podizanje prvih zasada. Uzgoj plantažnog kestena nije zastupljen na ovom području, a radi se o profitabilnoj kulturi – istakao je Hadžibajramović.
Prema rečima Enesa Kobašlića, predstavnika Udruženja voćara „Zelenika“, koje takođe učestvuje u projektu, ideja se rodila među njihovim članovima, koji smatraju da je uzgoj plantažnog kestena dugoročno pesrpektivna delatnost.
– U svom voćnjaku posadio sam oglednu parcelu s pitomom kestenom i tvrdim da je njegov uzgoj isplativiji od oraha i lešnika. Za razliku od oraha, kesten je mnogo otporniji na ekstremne uslove, jer on cveta u junu, kada obično nema mrazeva – kazao je Kobašlić.
On dodaje kako plantažni kesten, za razliku od šumskog, nema prirodnih neprijatelja, ne oboleva od raka korena niti ga napada osa Dryocosmus kuriphilus, koja je desetkovala šume divljeg kestena na ovim prostorima poslednjih nekoliko godina.
– Sanski voćari su zainteresovani za ovu kulturu i jedina prepreka je cena sadnica, koje su skupe, pa se malo ljudi odlučuje. Međutim, uz podršku lokalnih vlasti i međunarodnih organizacija, koja nam je obećana, plaćali bismo jednu trećinu vrednosti jedne sadnice, koja košta oko 30 evra – kaže Kobašlić.
On dodaje kako ova poljoprivredna delatnost ima višestruko pozitivne efekte, jer oko uzgoja nema puno posla, dok je potražnja za kestenovim plodom na evropskom tržištu izražena i konstantna, a cena visoka i stabilna.
Stablo pitomog kestena posle deset godina počinje da daje pune prinose, a može živeti više desetina godina. Područje Unsko-sanskog kantona je izuzetno povoljno za rast i uzgoj kestena, a doskora nije plantažno uzgajan.
U poslednjoj deceniji šume kestena na ovim područjima su desetkovane zbog pojave i delovanja raznih štetočina, što je veliki problem.
Osim u Sanskom Mostu, plantaže pitomog kestena su podignute i na području Velike Kladuše i Bužima, gde su takve aktivnosti takođe podržale međunarodne organizacije koje podstiču poljoprivrednu proizvodnju.
Veliko interesovanje za gajenje kestenja, oraha i lešnika u Velikoj Kladuši
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Pixabay